Српска православна црква и верници сутра, 6. маја, обележавају Ђурђевдан, празник којим се чува успомена на Светог Ђорђа
Ђурђевдан представја једну од најчешћих слава код Срба и носи бројне народне обичаје.
У народу се узима за границу између зиме и лета, везује се за здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност и добре усеве.
Обичаји на Ђурђевдан
Један од најстаријих обичаја уочи Ђурђевдана је да домаћица спушта у посуду пуну воде разно пролећно биље, а онда одмах дрен, па за њим здравац, и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу. То се затим ставља испред куће да преноћи.
Ујутру се сви редом умивају водом: деца - "да буду здрава као дрен", девојке - "да се момци грабе око њих", старији - "да буду здрави", домаћин – "да му кућа буде добро чувана".
Уочи Ђурђевдана плету се и венчићи од ђурђевског цвећа, ђурђевка и млечике и њиме се ките капије и улазна врата у кући. Ти венци стоје изнад врата читаву годину до следећег Ђурђевдана. Када се плетење венаца заврши, обичај је да се развије коло у тихој вечери и по месечини.
Обичај је и да се на Ђурђеведан, рано пре зоре, одлази у природу на "ђурђевдански уранак".
И данас се верује да ако је на сутрашњи дан ведро и лепо време да ће година да буде плодна, а ако на овај празник и сутрадан буде падала киша верује се да ће лето да буде сушно.
Икона Светог Ђорђа
Свети Ђорђе се на иконама представља на коњу, а копљем пробада аждају. Нешто даље од њега стоји једна жена у господском оделу. Аждаја на икони представља многобожачку силу због које су страдали бројни невини људи. Свети Ђорђе ју је према веровању победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац "незнабоштву".
Кукурек за благостање
Венац од кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства, како би година била успешна.
Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
