Од грашка до тахинија – свакодневни састојци који крију нутритивну снагу вредну више од егзотичних трендова
Појам „суперхрана“ последњих деценија доживео је праву експлозију – од статусног симбола у исхрани до глобалне индустрије вредне милијарде. Егзотичне бобице, прахови и коренови промовисани су као чудесни извори здравља, често уз високу цену по животну средину и џеп потрошача. Ипак, све већи број нутрициониста наглашава да се кључ виталности не крије у ретким састојцима са другог краја света, већ у разноврсној, локалној и доступној храни коју многи од нас већ једу, само је не посматрамо као супернамирницу.
У наставку доносимо избор седамнаест свакодневних намирница које, далеко од маркетиншке помпе, крију нутритивну снагу вредну пажње.
17 намирница које заслужују статус суперхране
Овас – Ове скромне пахуљице прави су рудник влакана, витамина и минерала. Њихови бета-глукани доказано снижавају холестерол, а најбоље их је јести у облику каше или муслија, сачуваних у што интегралнијем облику.
Грашак – Неправедно потцењен, грашак је извор протеина, влакана и сложених угљених хидрата. Лако се уклапа у супе, рижота или салате, а доприноси регулацији шећера и притиска.
Шаргарепа – Иза једноставне наранџасте коре крије се богатство бета-каротена, витамина А и влакана. Подржава вид, имунитет и здравље коже, било да се једе свежа или термички обрађена.
Кромпир – Најчешће виђен на трпези, а често неправедно запостављен. Кромпир садржи витамин Ц, калијум и гвожђе, а када се скува и охлади, постаје и извор отпорног скроба који храни здраве цревне бактерије.
Парадајз – Пун витамина Ц и калијума, али и ликопена, снажног антиоксиданса који најбоље делује када се парадајз кува, нарочито уз маслиново уље. Од салата до соса, користи су многоструке.
Лиснато поврће – Од кеља до спанаћа, све зелене биљке крију богат коктел гвожђа, калцијума, витамина и влакана. Садрже и глукозинолате, једињења која могу штитити од рака.
Руквица – Ова пикантна, помало заборављена биљка нарочито је богата витамином К, важним за здравље костију, а пружа и витамин Ц, калцијум и гвожђе.
Сочиво – Јефтина, а хранљива основа многих кухиња. Смањује ризик од кардиоваскуларних болести и дијабетеса типа 2, док је у кулинарству бескрајно прилагодљиво.
Купине – Док је слава припала боровницама, купине су једнако вредне пажње. Њихови антоцијанини и влакна јачају имунитет и помажу регулацију шећера у крви.
Бразилски орах – Довољно је неколико ораха месечно за повољан ефекат на холестерол, захваљујући високом садржају селена.
Кокице – Када су припремљене код куће, представљају интегралну грицкалицу богату влакнима. Додајте им зачине или мало маслиновог уља и добићете здраву алтернативу индустријским грицкалицама.
Црни пасуљ – Осим протеина и влакана, обилује полифенолима, антиоксидансима који смањују ризик од хроничних болести. Сјајно се уклапа у супе, варива или као основа вегетаријанских бургера.
Тофу – Биљни извор протеина, калцијума и гвожђа, тофу је истовремено лаган и хранљив. Његова свестраност омогућава да буде главни састојак и у азијским и у медитеранским јелима.
Едамаме – Зелене сојине махуне богате су протеинима и влакнима, а једноставне за припрему. Из замрзивача прелазе директно у оброк који држи ситост сатима.
Артичоке – Њихова срца повезују се са снижавањем лошег холестерола, а у јелима доносе дашак медитеранске кухиње.
Тахини – Паста од сусама препуна је здравих масти и калцијума. На тосту, са мало меда, постаје хранљив и укусан доручак.
Шећер – Иако често критикован, умерене количине шећера коришћене у традиционалном кувању нису непријатељ. Мале дозе могу заокружити укус и подсетити нас на наслеђе домаће кухиње.
Уместо да трагамо за егзотичним праховима и бобицама, прави луксуз можда је управо у препознавању вредности обичних намирница. Њихова снага није у маркетингу, већ у свакодневној доступности и тихој, али трајној подршци нашем здрављу.
(Харперс Базаар)
