Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Исхрана тибетанских монаха која им помаже да остану здрави: Захваљујући једном напитку успевају да одрже глад под контролом

Они немају проблема са прекомерном тежином, живе дуго и изгледају младолико

1679572720_shutterstock_1018997341.jpg
Фото: Схуттерстоцк
Oglas

Тибет је регија централне Азије која се налази на Тибетанској висоравни. Традиционално, његова територија је била подељена на провинције У-Тсанг, Кхам и Амдо. У различитим периодима историје, била је или независна држава, или територија у оквиру Монголског царства, или вазална земља Кине. Тек 1984. године Тибет је отворен за оне који желе да уроне у атмосферу древне културе и дотакну њене тајне. 

Тибет је одувек привлачио својом мистеријом. Младоликост тибетанских монаха је нешто чему тежи милион људи широм света. Њихова мирноћа духа нешто је чему се сви диве. Изучавајући њихове навике, исхрану и начин живота деценијама уназад људи покушавају да проникну у тај еликсир младости. То заправо није никаква мистерија већ прилагођавање живота у складу са природом.

Младост тибетанских монаха углавном зависи од правилног уноса хране. Израчунавају порције, свако за своје тело, при чему узимају у обзир критеријум висине и тежине. За њих је главни задатак да се не преједају, јер тада може настати проблем као што су прекомерна тежина и метаболички поремећаји. У храни преферирају нискокалоричне намирнице које су засићене витаминима. Храна у манастиру је аскетска: то су углавном пиринач и поврће са тибетанским хлебом. Главни напитак монаха је тибетански чај у који се додају со, млеко. Тај рецепт је стар више од 1.400 година и без обзира на врло специфичан укус веома је хранљив и одлично утољава жеђ.

Тибетански монаси почињу дан у 6 ујутро. Главни ритуал након спавања је успон на врх падине, где се поздрављају сунце и читају молитве. Након тога следи поливање хладном водом и физичке вежбе које помажу јачању имунолошког система. 

Откривање могућности људског тела и свих процеса који се у њему одвијају саставни је део знања источњачких пустињака. Једно од правила којих се држе јесте да се месо не меша са храном која има висок ниво угљених хидрата. Са становишта научника, последња храна се пробавља веома дуго, а комбинација таквих супстанци у једној порцији ће бити енергетска за организам, што ће последично довести до прекомерне поспаности и повећања желуца. 

Бонус видео:

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas