Многи не знају да снимање филма "Кад порастем бићу кенгур" није ишло тако глатко, као и да је култно остварење заправо требало да има друго име.
Ретко који филм је оставио толики печат на велики број генерација као што је то урадио култни филм "Кад порастем бићу Кенгур", премијерно приказан пре 21 годину. Реплике из њега се и данас цитирају, док су филмски ликови које су овековечили наши маестрални глумци остали у сећању и онима који су га и само једном одгледали. У овом остварењу брилијантно су улоге одиграли Сергеј Трифуновић, Марија Каран, Никола Вујовић, Гордан Кичић, Небојша Глоговац, Борис Миливојевић и многи други.
Међутим, многи не знају да снимање овог филма није ишло тако глатко, као и да је култно остварење заправо требало да има друго име. Редитељ филма "Кад порастем, бићу Кенгур" Радивоје Раша Андрић открио је у животној исповести за Курир мало познате ствари о снимању култног филма.
- Првобитна идеја филма "Кад порастем, бићу Кенгур" је била да се зове "Нови Београд", јер се цео филм дешава тамо. Мирослав Момчиловић га је писао, а он воли Нови Београд, локалпатриота је. Међутим, наши централни објекти су били на Вождовцу. И сад, како да се зове Нови Београд, а зграде су нам на Вождовцу? То што нам је продуцент Милко Јосифов нашао на Вождовцу је све било за џабе и кладионица и све. Зовем ја Милка и он ми каже: "Ма, бре, нема никаквих проблема. Нађите ви објекте за џабе на Новом Београду и снимаћемо тамо." Ја сам био у фазону: "Аха, у томе је фора!"
Звао сам онда Мићу, он је био очајан. Нудио сам му да на почетку пише да је филм посвећен Новом Београду, да бих се мало опрао, али нисам га утешио. Мића је после снимио филм о Новом Београду и решио то. Мени је било океј да се снима на Вождовцу, знао сам тај крај, ишао сам две године у Дванаесту. Кладионица у којој се дешава радња је била фризерски салон, па је откупљен да се преуреди у кафић или је било обрнуто, тако нешто. Ми смо улетели у периоду између два власника, замолили их да одложе радове на месец дана док снимимо и пристали су. Такав је посао кинематографија, главна парола је - снађи се. И то углавном помоћу штапа и канапа.
У интервјуу за "Бехинд Тхе СМЦ" Раша Андрић рекао је да је финансирање филма ишло веома тешко:
- Ми смо опет радили без помоћи било какве... без помоћи државе, све су то биле његове паре и што је позајмио од банака, а када није било више банака, онда од зеленаша. И на том филму он (Мирослав Момчиловић, сценариста) мени прилази и све време и говори: 'Морамо да имамо 170.000 гледалаца иначе, одоше нам станови'. Пошто више није банка, него су неку вождовачки, мрге као...", открио је Раша Андрић уз смех.
Филм "Кад порастем, бићу Кенгур" је премијерно приказан 25. марта 2004. године и сматра се једним од најбољих остварења српске кинематографије.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
