Оља Карлеуша открива како је била строга мајка свом сину Павлу, док је њен супруг имао смиренији приступ васпитању.
Певачица Оља Карлеуша признала је да је према свом сину јединцу Павлу током његовог одрастања била веома строга.
Она је открила да је у васпитању сина, који је данас већ одрасли младић, имала улогу „строжег полицајца“, док је њен супруг, бизнисмен Предраг Петровић, од ког је у једном периоду била раздвојена, био тај који је смиривао ситуације у породици.
Оља је признала да су се супруг и она размимоилазили у ставовима када је васпитавање детета у питању и да га је он штитио од батина, али је њој улога мајке била на првом месту, због чега је запоставила каријеру.
- Ја сам увек била тај Хитлер. Када је Павле био мали, први пут сам га лупила по гузи, можда је имао, рецимо две године. Можда је био и мало мањи. Ударила сам га по гузи зато што смо супруг и ја седели на гарнитури, а он је стајао код штекера и све време гурао прст. Ја му кажем: "Павле не, Павле немој", а мој супруг каже: "Нема везе ја сам ставио заштиту на штекер". Ја кажем кад оде код бабе и деде, у том моменту нема заштиту. И ја у том моменту устајем и крећем, мој муж је видео шта ће да се деси. Међутим ја како сам устала, муж је устао брже, зграбио Павла и побегао са њим у купатило. И онда је све време из купатила, са њим, говорио: "Смири се, смири се". Ја сам била та која је била строжија - рекла је Оља у емисији "Компас", на Адриа ТВ.
"Син ме је питао да ли ћу да умрем"
Подсетимо, Оља је открила како је сазнала да има здравствени проблем као и какве је симптоме имала.
- Никада нисам имала здравствених проблема. Без обзира на посао којим се бавим, никад нисам пила алкохол, газирано. Не пушим, не пијем кафу, лежем рано, рано устајем. Живим здрав живот и одједном осетим да се нешто дешава. Прво се јавио тај бол у листу леве ноге који је подсећао на грч - почела је она, па је потом додала:
- Бол је био такав да када лежим, нема га. Како устанем, појави се. Да је било отока, посумњала бих. Вратила сам се нормалном животу, иако и даље осећам бол. Све било у реду два дана док нисам осетила да ми је дах све краћи и краћи, као кад обучеш нешто јако уско што онеспособљава нормалан удах. Не постоји човек који се не боји кад му кажу да је то темпирана бомба и не можете да се крећете. Лежиш и чекаш да се тромб веже. Све то време се узима терапија, антиокоагуланти, али заправо само чекаш... Кад је доктор рекао да не смем ни до тоалета, то је за мене био крај. Све сам слушала - рекла је тада.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
