Николина Ковач и Саша Капор су пре неколико година имали тешку незгоду на путу
Николина Ковач и њен супруг Саша Капор доживели су саобраћајну незгоду када је заједно са њима у колима био и њихов тада двогодишњи син Николај, а певачица се у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић" присетила овог немилог догађаја.
Тог дана комби је прешао на њихову страну коловоза, а Саша, како би избегао судар, скренуо је, међутим, камење их је повукло и дошло је до тумбања аутомобила који је на крају упао у кањон реке.
- То је било на путу од источног Сарајева ка Београду. Ми смо хтели да избегнемо тај директан удес, али пошто је било доста ту камења и каменчића, то нас је однело да упаднемо у реку и летели смо између 15 и 20 метара. То је заиста један од најтрауматичнијих тренутака, јер са бебом од две године сте у ауту, то се дешава, мислим, не знате како да реагујете. Ја сам почела да вриштим, да отварам врата још у ваздуху док смо летели, али Саша је био присебнији у тим моментима, он је, док смо се возили, отварао прозор због цигарете у једном моменту и тај прозор који је остао отворен, он нас је и спасио. Ја се не разумем сада у ту технологију, али је још увек остао тај контакт да се прозори спусте. Ја сам покушавала да отворим врата, али наравно од притиска воде то није било могуће. Али ви када сте у том... Аутомобил тоне… - присетила се Николина тог страшног тренутка.
У том тренутку на сву срећу појавили су се рибари који су им помогли.
- Али Саша је срећом отворио прозоре и у том моменту када смо ми упали у реку, рибари се појављују као буквално дар од драгог Бога, невероватно нешто. Саша је одвезао Николаја, јер је он био са моје стране, ја сам покушала да се окренем ка Николају, али ја нисам имала снаге у рукама. Ја генерално када имам неки стрес, мени се некако одузму руке, губим снагу у рукама. Ја сам успела да извадим Николаја кроз прозор и да га дам том човеку који је био ту и само сам говорила: "Николаја одвезите само до обале. Само спасите њега да дође до обале". То ми је негде нешто што се сећам да сам понављала. Човек је тај хтео и мене да извуче, али ја нисам имала снаге, давао ми је своју руку, али ја нисам имала снаге да се у том тренутку извучем снагом мојих руку - каже Николина и наставља:
- Просто сам се осећала беспомоћно, али сам осећала велику прибраност. Имала сам велику свест да ћу сама да допливам и сама сам допливала до обале. Некако сам пронашла сигурност у себи у том тренутку, јер сам знала које су ми слабости. Осећала сам да ми је тело једним делом онако баш потонуло од великог стреса, али сам имала ту сигурност да могу да допливам до обале.
(Блиц)
