Милан Станковић је одрастао без оца који је завршио у затвору због убиства и тамо преминуо под сумњивим околностима.
Певач Милан Станковић већ годинама свесно бира да се држи подаље од светла рефлектора, те се о његовом приватном животу данас у јавности веома мало зна. Ипак, његова прошлост крије тешке породичне драме и дубоке ожиљке са којима се бори од најранијег детињства.
Певач је својевремено потпуно оголио душу и проговорио о болној трагедији – свом оцу који је завршио иза решетака због убиства, а потом тамо и преминуо под изузетно сумњивим околностима, оставивши Милана и његову породицу у вечном болу и борби за опстанак.
Милан је свој живот у потпуности посветио својој мајци, а о очевој судбини и томе како је сазнао за трагичан крај човека ког практично није ни памтио, говорио је са огромном тугом. Његов отац је завршио на робији након сукоба у пекари, а породица је неколико година касније добила вести у које певач ни данас не верује
"Имао сам само пет месеци када је мој отац отишао у затвор. Зато га се и не сећам, али кроз главу ми пролазе слике из посета. Никада нисам имао осећај да имам тату, већ неког течу кога сам повремено виђао. Мој отац је због неког дуга убио извесног човека с којим је радио у пекари. После пет и по година саопштили су нам да је пао са скеле и погинуо, али не верујем у то. Мислим да се ради о крвној освети", испричао је он својевремено.
Тешко одрастање без оца
Одрастање без очеве фигуре у кући оставило је трајне последице на Милана. Док је пролазио кроз најтеже емотивне тренутке читајући очева писма из затвора, његова мајка је радила најтеже послове како би прехранила њега и његову сестру:
Не знам какав бих био да сам растао уз оца, али одувек сам се осећао инфериорно. Када бих у друштву рекао да немам тату, изазвао бих сажаљење. Као да сам ја крив што је то тако. Најтеже су ми пала писма која је слао из затвора. Једном сам их случајно нашао и био сам потпуно изгубљен. Знао сам да га не могу вратити. Осетио сам колико му је свако писмо другачије, у неким се препознавао очај, понекад оптимизам. Мама ме је, упркос свему, издржавала и борила се за мене и сестру. Радила је у трафици, пеглала, чистила по кућама. Често је позајмљивала новац", причао је он.
"То је моја интимна бол и рана која никада неће зарасти"
Певач је признао да бол због губитка оца никада није утихнула. Управо зато избегава да у медијима говори о овој теми, јер не жели да се од његове породичне трагедије прави сензационализам:
"Има ли смисла у нечијој смрти тражити додатни одговор? За мене као дете које је кроз то прошло, сасвим је довољан хендикеп што сам растао без оца и то знају само они који су били у сличној ситуацији. Никада нисам имао намеру да причам о томе, јер је то моја интимна бол. Нећу ни сада да детаљишем на ту тему, не зато што се у њој крије богзна каква мистерија, већ зато што је то напросто много тешко."
Преживео језиво вршњачко злостављање у школи
Као да породична трагедија није била довољно велико бреме, Милан се у основној школи суочио са суровим вршњачким насиљем. Уместо да га то сломи, злостављање га је натерало да се повуче у свој свет креативности и глуме, који га је на крају и спасио:
"Што те не убије, то те ојача, бар је тако било у мом случају. Преживео сам све и свашта, па и вршњачко злостављање. Ја сам преживео вређања, цепања ранца, избацивања из друштва и зато истичем да је од добре оцене важније бити добар човек и заштитити слабије. Памтим шести и седми разред основне школе, повлачење у себе, у своју собу и спопствени свет глуме и сцене, где сам могао да будем оно што желим", рекао је он тада.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
