Врло брзо постала је најпопуларнија певачица севдалинки широм Југославије

Нада Мамула била је једна од најпопуларнијих певачица тадашњег времена, све док није избио рат између бивших југословенских република.
Давне 1927. године, 9. јануара у Београду је рођена Нада Вукићевић, коју ће цела Југославија неколико деценија касније знати као Наду Мамулу, певачицу раскошног вокала и најпопуларнију извођачицу севдалинки на нашим просторима, која је отпевала најтужнију забрањену песму.
Још као мала девојчица, Нада је показивала је таленат и љубав према музици. На Радију Београд певала је песме других певача, али како су се њени родитељи противили идеји да им ћерка буде певачица, Нада је одустала након само две снимљене емисије.
Када је одрасла, удала се за Николу Мамулу и са њим се преселила у Сарајево. Након неког времена пријавила се на аудицију коју је организовао Радио Сарајево. После три песме које је на аудицији отпевала, примљена је.
Врло брзо постала је најпопуларнија певачица севдалинки широм Југославије. Претежно је певала песме које су потписивали Раде Јовановић и Драгиша Недовић, а публика ју је обожавала.
Побеђивала је на разним фестивалима, наступала широм света, а током каријере добила је бројне престижне награде. Причало се да је она научила Цунета Гојковића како да пева.
Публика ју је обожавала, гостовала је широм света, учествовала на фестивалима и освајала бројне награде. Ипак, у души је имала велику празнину - Нада није имала деце и то је оно за чиме је целог живота чезнула. У тренуцима највеће туге препуштала се слушању песама које су говориле управо о томе.
Са доласком рата деведесетих, дошао је крај велике каријере Наде Мамуле. У Босни је њена каријера одмах завршена јер је била а Српкиња, а ни у Србији више ниједан радио ни телевизијски канал није пуштао њене песме. Нада је то веома тешко поднела, нарочито када су се у ретким тренуцима њене песме поново чуле, али у интерпретацији других извођача. Причало се да је Нада тада бацила све новине и фотографије везане за блиставе тренутке њене каријере, а које је до тада брижљиво чувала.
Најтежи ударац доживела је када јој је након 35 година брака преминуо супруг Никола. Тада је остала потпуно сама. Живела је тихо и повучено и бројала своје преостале дане. Није желела медијску пажњу. Преминула је 11. октобра 2011. године у 84. години живота.
Након Надине смрти, њени пријатељи су открили како им је пред смрт говорила једну реченицу:
- Пресрећна сам оним што сам постигла и више од тога не тражим ништа, за моје име се зна, за моју песму се зна, нека ме памте само по песмама мојим". Тако је и било - Нада највише остала упамћена по извођењу песме "Плућа су ми болна", коју је први отпевао Заим Имамовић, а која је десет година била забрањена.
Ова нумера коју је написао Драгиша Недовић када је сазнао да болује од туберкулозе, н аводно је имала снажан утицај на људе, поготово оболеле од туберкулозе која тада није била ретка. Веровало се да су бројни људи покушали самоубиство након слушања ове песме.
Наводно су Јосип Броз Тито и Централни комитет Комунистичке партије проценили да песма сувише негативно делује на оболеле од туберкулозе, а забрана је скунута тек кад је, по причи, лично Јованка Броз затражила да јој се отпева на једном слављу.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ