Владе и Снежана Дивац су усвојили девојчицу Петру када је имала шест месеци и од тада је она њихов центар света
Петра Дивац увек отворено говори о томе да је усвојена јер сматра да та тема не треба да буде табу.
- Желим да са вама поделим и своју причу и зато што мислим да је за ширу јавности јако битно да се прича на тему усвајања, да едукујемо друге и да се скине табу са теме - каже Петра Дивац у емисији "На терапији са Славицом Ђукић Дејановић"
Петра је неко ко врло отворено говори о усвајању а о томе да о људима који усвајају децу може да се прича на различите начине каже:
- Па ја бих се сложила да је последња опција, да може да се прича у сваком смислу и мислим да сви из својих неких приватних разлога усвајају. Да ли је то што наравно желе дете, што су пуни љубави да пружају детету… Мислим да ако су већ спремни да се определе за усвајање, мислим да им пол детета није толико битан и сматрам да ће прихватити шта им се да, онако грубо речено. Али мислим да, ево из свог личног примера, моји родитељи су били спремни да дају љубав још једном детету. То сам била ја. Имам два старија брата, тако да њима то није било битно.
Петрина браћа су седам и четири године старија од ње. Њени родитељи си се остварили апсолутно као родитељи већ пре него што су донели одлуку да им она буде ћерка, на питање да ли мисли да је дете љубави, јер често деца која буду усвојена заправо су плод забрањених љубави Петра пред камерама Блиц телевизије каже:
- Јесам наравно и ја мислим да сам, уколико нисам, ја сам добила ту љубав кроз своје родитеље и то на разне начине и испуњена сам као особа баш због њихове љубави и прихваћености према мени.
Петра је са шест месеци дошла у породицу Дивац, она се не сећа детаља али јој је мама причала о томе како је дочекана.
- Мени је мама увек причала да кад сам дошла у кућу, сви су се толико обрадовали да ће напокон бити и ћерка, унука, женско дете у кући. После два дечака мало мира да добије у кући. Мој најстарији брат, он је већ навико зато што је добио млађег брата од себе, знао је, "аха, дошла је и сестра сад", а средњи брат, он је рекао, мами: "Хвала што си ми купила сестру", није знао како тачно да јој се захвали са четири године - прича Петра.
Петра се у породици увек осећала прихваћено, вољено и никада није осетила разлику у односу на своју браћу.
- Увек сам се осетила и прихваћеном и вољеном, стварно испуњеном од свог, да кажем, најужег круга породице и од баба и деда исто. Никад нисам осетила разлику, стварно, између мене, Луке и Матије, колико год да јесте можда у годинама разлика, овако је нема. Мама и тата су нас исто подигли и подједнако су нам пружили све колико су могли у датим годинама - каже Петра која истиче да је зато што је девојчица тата био слабији према њој.
- Мислим да је тата имао слабију тачку према мени. Ипак сам татина мезимица, он ће то можда да негира, али знамо да је то истина. Мама је мене увек гледала више као другарицу и много је лепо имати такав однос са мамом, где и ја њу стварно гледам као најближу другарицу, најискренијег пријатеља ког имам - каже Петра Дивац.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
