Од акутне мијелоидне леукемије, једне од најмалигнијих болести код људи, у Србији годишње оболи око 150 пацијената.
У дијагностици ове болести и наши стручњаци руководе се међународним препорукама које подразумевају и идентификовање генских мутација. Управо те молекуларно-генетске карактеристике су најважнији прогностички фактор на основу којих се акутне леукемије сврставају у групу добре, средње или лоше прогнозе, а од те прогностичке групе зависи и лечење пацијената. Али, велики је проблем што пацијентима у Србији, бар засад, нису на располагању иновативни лекови, који су регистровани у свету.
Прочитајте још: Код пулмолога НИКАДА МАЊЕ астматичара, ево и ЗАШТО
Ова ретка болест јавља се у свим узрастима, а учесталост расте са старошћу. Професор др Нада Сувајџић Вуковић, хематолог у Клиници за хематологију Клиничког центра Србије, каже да се тачан узрок настанка леукемија још не зна:
Неки фактори могу да оштете наследни материјал.
- Неки фактори као што су јонизујуће зрачење, органски растварачи, пестициди, неки вируси и претходна примена цитостатика у лечењу других малигнитета могу да оштете наш наследни материјал, односно ДНК и покрену настанак леукемије. Акутне леукемије се могу манифестовати неспецифично - високом температуром, обилним знојењем и лошим општим стањем. Леукемијске ћелије инвазијом коштане сржи потискују нормалне елементе коштане сржи што доводи до анемије, инфекција и крварења. Код неких пацијената јавља се увећање лимфних чворова, јетре и слезине - објашњав проф. Сувајџић Вуковић.
Прочитајте још: ФАРМАЦЕУТИ ТВРДЕ: Важан састојак за ВАКЦИНУ против КОРОНЕ налази се у ретком ДРВЕТУ у ЧИЛЕУ
Прочитајте још: Да ли је ВИРУС ХЕРПЕСА крив за АУТИЗАМ код деце?
Проф. др Ана Видовић, начелница одељења Акутне леукемије 2 на Клиници за хематологију у Клиничком центру Србије, каже да је код нас основа лечења ове болести хемиотерапија, односно комбинација цитостатика у трајању од најмање шест месеци. Та терапија се није мењала четрдесетак година, тачније од 1973. године.
Циљ лечења је нормализација крвне слике и коштане сржи.
- Циљ почетног лечења је нормализација крвне слике и коштане сржи. То је ремисија и постиже се код око 75 одсто млађих пацијената и 40 до 50 одсто старијих од 50 година. Код пацијената у ремисији, лечење се наставља "учвршћујућом" хемотерапијом да би се смањио ризик од повратка болести - објашњава проф. др Видовић.
Код болесника са високоризичном леукемијом једини начин заустављања болести јесте трансплантација матичне ћелије хематопоезе од подударног сродног или несродног даваоца (алогена трансплантација). Ипак, будућност лечења акутне мијелоидне леукемије и свих малигнитета је, тврде стручњаци, у циљаној, таргет терапији.
Прочитајте још: ДЕЦА која кашљу дуже од ДВЕ НЕДЕЉЕ имају ПРОБЛЕМ који лако РЕШАВАЈУ ДОКТОРИ
- То су специјални медикаменти који утичу на одређене токове у ћелијском циклусу, односно циљано делују искључиво на малигне ћелије - каже проф. др Ана Видовић. - Код трећине пацијената, код којих је установљен маркер лоше прогнозе, у лечење се, поред хемотерапије, мора укључити и циљана терапија. Без тога, пацијент има малу шансу за дуготрајно преживљавање, чак и са трансплантацијом коштане сржи.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
