· · Коментара: 0
ИСТОРИЈА

Били су НАЈКОНТРОВЕРЗНИЈИ пар Европе: Ово је жена чији је муж био краљ Србије, отац краљ ЦГ, а син краљ Југославије (ФОТО)

Свадба Петра и Зорке Карађорђевић изазвала је буру, а они су постали најконтроверзнији пар Европе.

1614587039_Capture.JPG
Фото: YоутубеПринтсцреен/витезудобазла

Брак који је уздрмао европске дворове и био увод у бурне догађаје наредних деценија, отпочео је свадбом 11. августа 1883. на Цетињу.

У манастирској цркви црногорске престонице венчали су се принц Петар Карађорђевић, Карађорђев унук, и Зорка Петровић-Његош, најстарија кћерка књаза Николе Петровића.

Фото: Wикипедиа

Док се око 2000 званица нагуравало покушавајући да нађе своје место у омаленом парку испред Цетињског двора, на неколико европских дворова било је више него живахно.

Политичке импликације новонастале брачне заједнице неке су забринуле, неке обрадовале, али је мало ко од оних који су имали интересе на Балкану, био равнодушан.

Петар Карађорђевић је, након свргавања свог оца Александра са престола, лутао од једне до друге европске државе, покушавајући да нађе, како спонзоре, тако и политичку подршку за своје владарске амбиције. Младу Зорку је наводно упознао у Паризу, где су се нашли случајно, преко заједничких пријатеља, мада је реалнија верзија у којој је брак био брижљиво уговорен политички потез.

Брак о коме је причала Европа

Петроград је гледао благонаклоно на новонастали брак Петра Карађорђевића и Зорке Петровић. Руски цар Александар ИИИ је био кум младенцима, дарови које је послао на Цетиње били су импресивни, а у тројству братских династија, удруживање две које су имале његову подршку могло је Русима само да иде у прилог.

Новији црногорски историчари износе и тврдње да је иницијална идеја о брачној вези Карађорђевића и Петровића потекла из Петрограда, са циљем да се на тај начин уклони прозападна династија Обреновића са српског престола, мада те тврдње треба узети са резервом. Основна борба Русије на овим просторима била је борба против турског, а после и аустријског утицаја, а брак Петра и Зорке, ако је и био део те борбе, био је само један потез у великој партији.

Колико год да им је ишао на руку тај догађај, није прошао претерано запажено у тадашњим руским новинама, а из преписки руског конзула можемо видети да им је било битно да овај догађај, па и неку врсту руског покровитељства за њега, Беч и Београд не схвате као најаву отворених сукоба.

У Бечу је било доста живље. Аустријска штампа је нашироко писала о венчању, које је тих дана била главна тема. Највећи део тадашњих листова је на новонастали брак између црногорске принцезе и Карађорђевог унука, гледао као на ствар уперену против Аустрије, или барем њиховог савезника – Србије.  

Жена чији је отац био краљ Црне Горе, муж краљ Србије, а син краљ Југославије

Младенци су, након славља на Цетињу, отишли на венчани пут у Париз, званично да би се невеста упознала са остатком младожењине породице.

Тадашња српска штампа је овај пут тумачила као отпочињање прегруписавања за нови покушај Карађорђевића да дођу до српског престола.

Вероватно је и једно и друго истина, али Петар ипак није добио помоћ на коју је рачунао. Ни руски ни црногорски владари нису помогли, барем не у потребној мери, Петру да се домогне престола, што је истински фрустрирало претендента.

По доступним изворима, кнегиња Зорка се прилично уплитала у државне послове, а била је верна идеји уједињења две братске државе, наравно, под круном њеног мужа. Постала је и једна од заговорница, тада још контроверзне идеје о уједињењу свих јужних Словена.

Међутим, жена чији је отац био краљ Црне Горе, муж краљ Србије, а син краљ Југославије, умрла је прерано, током порођаја, у 25. години. Сахрањена је на Цетињу 16. марта, 1890. године, а њене мошти су, након Првог светског рата, пренесене на Опленац, у задужбину краља Петра Карађорђевића.

Након Зоркине смрти, однос између зета и таста, иако никад сјајан, постао је јако лош.

Више није било много разлога за Петра да остаје на Цетињу. Неколико година је сачекао да му синови заврше основну школу, а потом се, заједно са њима, иселио из виле коју је у међувремену направио, продавши  је самом књазу Николи.

У својим намерама није одустао и целог живота је водио борбу за престо који је мислио да му припада. Двадесет година након поменутог венчања, 1903. године, након мајског преврата, Петар Карађорђевић, Карађорђев унук и црногорски зет, постао је краљ Србије.

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.