· · Коментара: 0
чудо

У малој цркви на ИСТОКУ СРБИЈЕ налазе се мошти које су учиниле многа чуда, а подигао ју је Византијски цар (ФОТО)

Давне 1070. године Византијски цар Роман Диоген подиже малу цркву, посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки.

1614272651_1614256070_Cudotvorni-izvor.jpg

У њене зидове положи мироточиве мошти Светог Прохора Пчињског. Светињу је подигао у знак захвалности пустињаку Прохору Пчињском који му је прорекао да ће постати цар.

Веран пчињском крају

Од тог времена непрестано тече миро из светитељевих моштију и многи се болесници и данас њиме исцељују. Бурна историја манастира Свети Прохор Пчињски чува сећања на чуда која су се дешавала испред моштију свеца. Болесни су оздрављивали, несрећни налазили мир, молитве нероткиња услишене и оне благословљене породом.

Прочитајте још: У Аркаиму се Бог спустио на земљу и то је прави центар СЛОВЕНА који је СССР планирао да УНИШТИ

Фото: Јелена Стојковић

О пустињаку Прохору Пчињском се зна да је живео почетком 11. века. Још као младић отишао је у испосништво, прво у нагорички крај а затим је уточиште нашао на планини Козјак. Легенде кажу да није видео људско биће више од 30 година, све до сусрета са будућим византијским царем Романом Четвртим Диогеном који је ловио у козјачким шумама. Следећи рањену срну, византијски племић је пуким случајем стигао до пећине монаха Прохора, а овај му је тада прорекао да ће постати цар.

Према његовим речима, Свети Прохор Пчињски је једини светитељ у Српској православној цркви који непрестано точи свето миро из светих моштију.
Чудо
Прво већ када је цар Диоген решио да подигне цркву у Старом Нагоричану. Када су, међутим, покушали да однесу Прохорове мошти, оне су остале као приковане за земљу. Монах Прохор ни мртав није желео да напусти пчињски крај. Тако је од речног камена направљена мала црква и у њу је положено тело свеца. Више од 200 година после тога, над том црквом је свети краљ Милутин подигао већу богомољу.

Можда би и Диоген заборавио на овај случајни сусрет и пророчанство испосника из пећине да му се, када је заиста сео на царски трон, у сну није јавио Прохор и рекао му прекорно: “Ти си заборавио мене старца”. Цар тада одлази на Козјак и тражи пећину где су се срели. Наћи ће је тек после дуге потраге, а у њој и посмртне остатке старца који се упокојио.

Прочитајте још: СТО који КРИЈЕ НЕВЕРОВАТНЕ тајне стигао у Београд: Како је храбри СРБИН спасио МОСКВУ

Монах овог манастира Јустинијан, каже да се чуда дешавају из дана у дан и да Свети Прохор услишује молитве верника готово непрестано.

Недавни пример је само један у низу. Брачни пар који се бори за потомство већ девет година, посетио је наш манастир. Након неког времена су нам телефонирали и поделили са нама радост да ће постати родитељи. Њихова молитва је услишена и само је једна у низу – каже монах Јустинијан.

Фото: Јелена Стојковић

Многи верници долазе да се поклоне свецу и виде ово чудо. Препричавају се разна искуства верника, многи кажу да чим ногом кроче у зидине манастира, осете невероватан мир. Нестају бриге, главобоље и недоумице које разарају дух и тело. Монаси манастира воле да чују и забележе утиске верника, моле се за њих и њихове породице.
Манастир је ушушкан међу шумовитим обронцима планине Козјак, на обали реке Пчиње.

Прочитаје још: Драга и Александар Обреновић сликали су се са својим УБИЦАМА годину пре смрти, а фотографија се и данас може видети (ФОТО)

Светиња је кроз векове имала велики историјски значај и често бивала на мети освајача. Ипак, чинило се да је моћ Светог Прохора толико јака да упркос периодима када је чак и свештенство страдало, светињу су походили ходочасници и верујући народ.  Ратне страхоте оставиле су за собом дубоке ране, а зверства нељуди се још помињу. Као када је 1915. године бугарска окупаторска војска на планини Рујан убила оца Владимира Протића и двојицу његове сабраће.

Фото: Јелена Стојковић

Отац Владимир је сурово мучен, одсецани су му делови тела, да би још жив на крају био поливен гасом и запаљен. Рука једног од монаха је нађена у стомаку другог свештеника. После њиховог страдања манастир се споро опорављао, али Свети Прохор је увек пружао уточиште напаћеном народу овог краја. У новијој историји манастир је био привремени дом избеглицама из Хрватске, а затим и са Косова и Метохије.

Многи верници који су  током лета у пролазу ка летовалиштима Грчке посете манастир и помоле се. У близини је гранични прелаз са Северном Македонијом па им је то иделна прилика да бар на тренутак доживе благословени мир древне светиње.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.