Многи Руси верују да на овај датум биљке добијају посебну исцелитељску и магичну моћ и проричу будућност.
Ноћ уочи Ивањдана је време када биљке добијају посебну исцелитељску и магичну моћ - бар тако мисле многи Руси. Као и у стара времена, у селима ове ноћи скоро нико не спава: деца приређују комшијама ситне несташлуке, младе девојке плету венце за гатање, док травари скупљају лековите биљке и траже по шумама цвет папрати који, како се верује, показује скривено благо.
Прочитајте још: Бреза, липа, храст... Михаил открива: ДРВО може да вам помогне у ЛЕЧЕЊУ, важно је само да ЗАГРЛИТЕ ПРАВО!
Дан Солнцеворота
Иван Купала - тако зову Руси свој омиљени летњи празник који је спојио паганске и православне традиције. У прехришћанско време он се славио на дан летњег солстиција, односно Солнцеворота, и обележавао је најкраћу ноћ и најдужији дан у години (21. јуна).
Треба се окупати!
Касније Купала се мало преместио у календару и почео да се слави на дан Светог Јована Крститеља (7. јула) зато што су оба празника повезана са водом. Ноћу уочи Ивана Купале људи су се масовно купали у рекама да би вода однела болести и несрећу.
Буде се зли духови
Веровало се да се ове ноћи буде зли духови, зато у сваком дому укућани нису спавали већ су спроводили магичне обреде. Деца су у међувремену смишљала разне несташлуке: пуштали су стоку из суседне штале, да не би комшија случајно заспао поставши плен ђавола.
Девојке су од ивањског цвећа плеле венце па их бацале у реку. Ако венац плови далеко - значи, девојка ће имати дуг живот и срећну судбину. Ако се потопи - очекује је беда и невоља.
Ако венац заплови далеко, девојка ће бити срећна, а ако потоне...
Ноћу се на улицама сваког села палила ватра. Млади су скакали преко пламена да се очисте од болести или урока. Ону девојку која није успела да прескочи преко ватре сељаци су сматрали врачаром и шибали су је копривом.
Пагански обичаји су остали до дан данас.
Иако су у Средњем веку православни свештеници у Русији су покушали да забране паганске ритуале за Ивањдан, сељаци су се упорно држали древних традиција. Православна црква се столећима борила против народне магије, али стара традиција је, ипак, преживела. Она још увек опстаје чак и у наше доба.
Данас берите следеће биљке:
Многи руски травари још увек скупљају биље баш у ноћ уочи Ивањдана. Верује се да ивањске траве поседују невероватну лековиту па чак и магичну моћ.
Уберите пелин и коприву
Посебно популарна је биљка Иван-да-Марија, односно шумска уродица која утиче на плодност. Од ње су правили чајеве за нероткиње и додавали је у сено за краве. Данас се Иван-да-Марија користи у лечењу срчаних обољења, хипертензије, невралгије, епилепсије и болести желудачно-цревног тракта.
Коприва штити од враџбина и лечи многе болести.
Обавезно су сакупљали и пелин. Наши су преци веровали да чува кућу од несреће, а људе - од болести. Савремени лекари потврђују: пелин убија паразите, побољшава пробаву и циркулацију, сузбија температуру, олакшава грчеве и примењује се као противоотровно средство.
Прочитајте још: Бори се против СТАРЕЊА и ПОБЕЂУЈЕ КАНЦЕР: Астрагал се сматра биљком БЕСМРТНОСТИ, има је и код нас
У низу ивањских трава се такође издваја и коприва. Ову биљку су раније Руси користили као заштиту од злих враџбина. У наше доба коприву се примењују искључиво као лек. Фитотерапеути препоручују ову траву код гастритиса, чира на желуцу, панкреатитиса, инфекције бубрега, бронхитиса, радикулитиса и других болести.
