Према народним веровањима, након Преображења више нема купања у рекама и практично је готово са летом
Српска православна црква 19. августа слави Преображење Господње. Тај празник посвећен је сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.
Празник Преображења Господњег убраја се у 12 великих Христових празника.
У цркви се на Преображење, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, освећује грожђе и дели народу, а у крајевима где нема грожђа, друго воће.
Празник Преображење Господње посвећен је тренутку када се, како каже хришћанско предање, Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост.
"Тада се Христу и апостолима јавио Мојсије и Илија који су говорили са Господом о његовој смрти у Јерусалиму", пише у верским књигама.
Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба. Зато се у народу обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина. Такође се некад веровало да је Преображење последњи дан за купање у рекама.
Преображава се и небо и земља
На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија. На Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.
Према распрострањеном веровању, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче, а ни да људи цео дан проведу у кафани - да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Преображење пада у Госпојинском посту који су махом жене постиле, али тог дана је обичај да нико без изузетка не мрси.
