У Народном позоришту у Сарајеву одржава се комеморација у част Халида Бешлића која је окупила његове најближе, породицу, бројне колеге и друге поштоваоце његовог дела.
Комеморација Халиду Бешлићу почела је минутом ћутања и речима о животу и делу легенде народне музике.
Дино Мерлин, Халидов колега и велики пријатељ, уприличио је говор кроз сузе који ће се сигурно памтити:
- Драга породицо, драги пријатлеји, речи су речи, али слике и осећаји говоре више. Поделићу са вама неке слике и тренутке када сам последњи пут видео Халида. Топла соба, октобарска ноћ, нека благост у њој. Дремао је и кроз сан му се са усана омакла псовка када смо га окретали на бок насмејали смо се. Причао сам му Сидранове и Гљивине форе, опет смо се смејали, смејали да не би плакали, да преваримо бол, да преваримо смрт. Донео сам му чоколаду, "Мерси". Миловао сам му косу, руке и стопала, чисте беле приглавке, Халидове приглавке какав је то минимализам. Нешто тако једноставно, тако посебно, нешто тако потребно, као брашно, као папир, као со, нешто тако топло као наш Халид. Путуј бела птицо у Џенетски виноград, много ће воде Босном протећи до тад док се таква душа роди, много ће воде протећи до тад где год да си, вољен да си, где год да си, вољен да си.
Један од говорника био је и Харис Џиновић:
- Поштована породицо Бешлић, примите велико саучешће. О Халиду не треба пуно говорити, многи не знају да је био јако хумористичан, са њим је било лако седети и проводити време, дружити се са њим била је велика привилегија. Говорити о Халиду је врло једноставно јер је он то одредио својим врлинама и понашањем, својим начином жвиота, заиста јесте једноставан. Добар човек до бола, велика звезда, земаљски популаран, а обичан, одличан друг, пријатељ, комшија, а није себичан, тешко је то постићи у једној особи, а то је све имао наш Халид Бешлић. Нека ти је велики рахмет и да ти Бог да најлепши део џенета, најтоплији и најшири јер си га ти апсолутно заслужио овоземаљским животом.
На самом почетку је говорила унука Халида Бешлића:
- Деда, нисмо ни били свесни колико те људи воли. Волели бисмо да си још дуго са нама, фалиш нам јако. Мама нам није рекла да си нас у уторак напустио, а ми смо знали. Кажу нам да тако мора да буде, али желимо да си још увек ту. Волимо те - речи су унуке Халида Бешлића.
Легендарни Халид преминуо је 7. октобра ове године у 72. години живота након борбе са тешком болести.
Халид је својим препознатљивим гласом, искреном емоцијом и песмама које су постале ванвременске, стекао статус легенде на музичкој сцени. Током вишедеценијске каријере постао је симбол гласа који спаја традицију и савременост.
Иза Халида су остали супруга Сејда, син Един и унуци.
Од августа се налазио у Клиничком центру Универзитета у Сарајеву. Последњи концерт је одржао у Бања Луци.
