Филм ме је згрозио! Страшнији је од свих хорора које сам икада гледала! То су само неки од коментара оних који су одгледали документарни филм "Друштвена дилема", који се бави невидљивим утицајем технологије и друштвених мрежа, на наше животе.
Преко ноћи, документарни филм уздрмао је духове. Његови аутори за саговорнике имају важне актере и критичаре силицијумске долине и друштвених мрежа.
Прочитајте још: Деценијама су нас ПРИПРЕМАЛИ за КОРОНУ, а овај МУРАЛ је ДОКАЗ! (ФОТО)
"Друштвена дилема" редитеља Џефа Орловског полази од чињенице да сви ми знамо или осећамо да су друштвене мреже у некој мери штетне, осећамо да стварају зависност сличну оној коју показују наркомани, али по том питању ништа даље не предузимамо.
Филм се, дакле, бави управо невидљивим утицајем технологије, првенствено платформи и друштвених мрежа, на наше животе, у економском, психолошком и политичком смислу, као и нашом неспремношћу да реагујемо.
Прочитаје још: На УЖАС Микија Мауса највећи синдикат у ДИЗНИЛЕНДУ имају МАЧКЕ, да ли знате које још ЖИВОТИЊЕ тамо РАДЕ?
Што дуже гледамо овај једноипочасовни филм, све нам се више чини да је у питању још једна "Блек мирор" епизода, а не документарац који се бави стварним стањем ствари.
50 дизајнера је променило свет!
"Друштвена дилема", притом, доноси разговоре и исповести више компетентних актера који су у одређеној мери креирали платформе попут "Фејсбука", "Твитера", "Инстаграма", "Пинтереста" и затим, када су схватили да је ђаво однео шалу, од својих послодаваца побегли главом без обзира.
- Никада у историји 50 дизајнера није доносило одлуку која ће утицати на две милијарде људи - каже Тристан Харис.
Прочитајте још: СИМПСОНОВИ су поново успели: Предвидели ИЗБОРНУ КРАЂУ, али и нешто још СТРАШНИЈЕ!
Филм објашњава да творци друштвених мрежа у почетку сигурно нису имали лоше намере и да је све створено са позитивним циљевима, али и да се тада није размишљало о каснијим могућностима злоупотребе.
Лајк је требао да шири позитиву, не депресију!
Џастин Розенстајн, аутор "Фејбуковог" "лајка", каже како га је створио да би ширио позитиву, а не да би подстакао депресију и много горе дијагнозе, што је многима изазвао мањак лајкова у животу.
"Лајк" је треба да шири позитиву, али... Фото: Пиксабеј
Данас, међутим, на хиљаде инжењера користе психологију како би кроз ове платформе открили и искористили људске слабости, па се прави зачарани круг у коме је коначан резултат зависност и манипулација. Циљ је да се што више заради, а самим тим нема превише брига за последице - проблеми са приватношћу и психом корисника постају колатерална штета.
Прочитајте још: Тражите је на ПОГРЕШНОМ месту! Вељко тврди да се АТЛАНТИДА налази на дну ДУНАВА, поседује и ДОКАЗЕ
Наши лични подаци су заправо валута којом разне платформе тргују, али требало би да се запитамо колико је наше време које им дајемо скупо.Технологија је почела да извлачи најгоре из нас и то је заправо највећа претња човечанству.
Апликације које користимо дизајниране су и у њихово стварање су уложене милијарде и ангажовани су најпаметнији људи да би нас учинили зависним од садржаја. За разлику од наркомана, алкохоличара или коцкара - друштвене мреже не испољавају директно мерљиву штету.
Циљ компанија је да открију нашу пажњу...
Истражујући овај феномен, Марко Ракар је закључио како је прави циљ компанија које су створиле друштвене мреже заправо "рударење" наше пажње, при чему се користи читав низ различитих трикова како бисмо што више времена дневно потрошили на њиховим платформама.
Прочитајте још: РАЗОТКРИВЕНО! Мит о 100. МАЈМУНУ објашњава како се ЗНАЊЕ шири ПЛАНЕТОМ
Џеф Орловски указује и на кобне последице прекомерне изложености друштвеним мрежама на наше свакодневне животе, али и на њихов негативни учинак на економију и друштво. Дотиче се и њиховог утицаја на међуљудске односе, стављајући акценат на породицу и живот младих.
Носимо га у тоалет, на спавање, буди нас...
Друштвене мреже данас уништавају везе, бракове, а понекад доводе и до раскола у породици. Мобилни телефон носимо у тоалет, са њим се будимо и одлазимо на спавање, не испуштамо га из руке ни док једемо.
Прочитаје још: Решење ТАЈНЕ СТАРЕ 130 ГОДИНА! Одао га ДНЕВНИК: ЏЕК ТРБОСЕК је био Х. Х. Холмс, иначе рођак МЕГАН МАРКЛ
У међувремену је "Фејсбук" објавио да се алгоритам који користе не разликује од алгоритама какве користе "Убер", "Амазон" апликације за упознавање...
Ипак, да ли је "алгоритамски" механизам баш тако наиван?
Професорка Шошана Зубоф користи термин "надзорни капитализам" како би описала мутирани облик економског система који искоришћава људско искуство са циљем да произведе и искористи предвиђања онога шта ћемо чинити, читати, куповати и веровати.
Сноуден отеран, а људи дају приватност!
И, мада је већини тај надзор јасан, очигледно нас за исти уопште није брига, што је посебно видљиво у случају Едварда Сноудена, који је прогнан из домовине због разоткривања легитимно неопростивих потеза америчке владе, а забринутост људи за приватност никада није била мања.
Прочитајте још: СВЕ СЕ ЗНАЛО УНАПРЕД! Ако 1. јануар падне у СРЕДУ, биће ГЛАДИ, а људи ће УМИРАТИ од ЗАРАЗНЕ БОЛЕСТИ
Питање које после свега остаје је - зашто дозвољавамо да се ово наставља? Упркос пажњи и бесу који је навукао, ни филм "Друштвена дилема" неће суштински ништа променити. Другим речима, и даље ћемо бити робови друштвених мрежа и платформи и људи којима се поприлично лако манипулише.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
