Oglas
Oglas
· · Коментари: 1
Здравље

ГАСТРОЕНТЕРОЛОГ УПОЗОРАВА: Можете направити опасну грешку ако узимате пробиотик уз антибиотик

Са др Миодрагом Крстићем, из Клиничког центра Србије, професором гастроентерологије и хепатологије на Медицинском факултету, Универзитета у Београду и председником удружења гастроентеролога Србије, разговарали смо о примени антибиотика, њиховом значају, али и бројним нежељеним ефектима.

1605188177_dr-Miodrag-Krstic.jpg
Др Мидраг Крстић, Фото: Промо
Oglas

Суочени смо са ситуацијом коју почетком године нико није ни могао да замисли, ни да предвиди. Пандемија Цовид-19, која и даље траје, подсетила нас је на чињеницу да је здравље наше највеће богатство, а превенција најбољи лек. Тако смо у претходном периоду научили да је јачање имунитета и појачани унос витамина Д од изузетне важности за одбрану организма.

Антибиотици су, током пандемије, постали важан део терапијских протокола и спасили су огроман број људских живота. Примењивали су се, од почетка пандемије, широм света, за терапију честих упала плућа узрокованих бактеријама, а које су се надовезивале на почетна вирусна оштећења, истиче на почетку разговора проф. Крстић. Оно што свакако знамо јесте да антибиотици нису “паметни лекови” који би могли да разликују лоше од добрих бактерија. Без обзира из ког разлога их пијемо они изазивају неравнотежу у цревној флори која може довести до бројних стомачних тегоба. Данас се сматра да сваки трећи пацијент на терапији антибиотицима, без обзира на пол и узраст, пати од дијареје, грчева, надимања, мучнине, што непријатно компликује и продужава постојећу инфекцију коју желимо да савладамо. Дакле антибиотици лече, али имају и читав низ нежељених ефеката, па увек морамо водити рачуна да спречимо настанак таквих стања. Осим тога, дугогодишња, некритична примена антибиотика, довела је до тога да многе лоше бактерије постану резистентне, односно отпорне на њихово деловање. Тако се све чешће дешава да, и за неке обичне, баналне инфекције, морамо користити јаче антибиотике или њихове комбинације, напомиње проф Миодраг Крстић.

Зато данас светски водичи истичу да се уз сваки антибиотик, мора узимати и проверени пробиотски препарат.

Пробиотици су већ дуги низ година у фокусу стручне јавности. Константно се спроводе бројне клиничке студије које доказују њихов значај за наш организам, па се тако са сигурношћу зна да нас штите од развоја лоших бактерија јер одржавају баланс у цревима. 

У нашим апотекама може се наћи много различитих пробиотика. Ипак, међу бројним пробиотицима, постоји само једна пробиотска гљивица под називом Saccharomyces boulardii. Оно што је за овај облик пробиотика важно знати је да је, као гљивица, отпоран на све врсте антибиотика. Само Bulardi се може узимати у исто време са антибиотиком. Сви други пробиотици нису увек у потпуности безбедни за примену током антибиотске терапије. Наиме, већина пробиотских препарата у свом саставу садржи добре бактерије, које су осетљиве на деловање антибиотика, каже др Крстић.

Када узмете пробиотске препарате који су састављени из добрих бактерија, често се саветује да направите размак од 2 или 3 сата, јер у супротном постоји велики ризик да ће антибиотик деловати и на пробиотске добре батерије, и тиме смањити ефикасност препарата који пијете да бисте спречили стомачне тегобе, истиче проф Крстић.

Поред велике могућности да антибиотик уништи корисне пробиотске бактерије, постоји и могућност да оне размене резистентне гене са патогенима, чиме би лоше бактерије могле постати отпорне на антибиотик. Да ли можете замислити ситуацију да сви антибиотици изгуби своју ефикасност? То би изазвало катастрофу огромних размера и угрозило опстанак човечанства, а због честе некритичне примене антибиотика, већ постоји много сојева лоших бактерија отпорних на њихово деловање.

Управо због свега наведеног важно је да пацијенти, али и ми лекари, будемо свесни да само правилном употребом можемо сачувати антибиотике за ситуације када ће они заиста бити потребни. Истовремена примена пробиотске гљивице, уз све остале мере које се препоручују, помоћи ће да се успешно супротставимо растућој отпорности бактерија на антибиотике.

Када говоримо о отпорности, важно је напоменути и да антибиотици широког спектра имају већи утицај на цревну микрофлору, а самим тим постоји и већа вероватноћа да се јаве бројна нежељена дејстава. Углавном се јављају тегобе као што су болови у стомаку, надутост или пролив, а понекад и озбиљне инфекције попут Klostridije која може бити веома опасна.

За мене као лекара, најважније је да препоручим искључиво пробиотик за који постоји адекватан ниво доказа односно онај чија ефикасност и безбедност је доказана у бројним клиничким студијама. Међутим, оно што је такође кључно је да када купујемо пробиотик у апотеци, увек посебно обратимо пажњу и на број пробиотских култура који су декларисани на кутији. Овај број се обележава у јединицама CFU. Зашто је он важан? Не смемо да заборавимо да су бакерије и гљивице живи микроорганизми, који су осетљиви на амбијенталне услове, па њихов број временом опада, а од дозе зависи и ефикасност препарата. Због тога је изузетно важно да проверите шта пише на кутији - колики је број живих пробиотских култура НА КРАЈУ рока употребе, а не у моменту паковања. Само тако ћете бити сигурни да сте за себе и своју породицу урадили праву ствар, на крају разговора наводи професор гастроентерологије и хепатологије, др Миодраг Крстић.

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas