Старати се о "туђем" детету веома је племенито и храбро, али и изазовно
Сведоци смо честих развода - готово сваки други брак се распадне, те тако све чешће имамо и брачне парове са децом из претходних бракова.
Старати се о "туђем" детету веома је племенито и храбро, али и изазовно. Преносимо искуство једног мушкарца који се оженио женом са дететом из првог брака.
"Ово дете има биолошког оца"
"Обрати пажњу шта ради. Ради домаћи с њим. Води га негде. То сам слушао сваког дана. Сваког дана, покушавала је да мени наметне све своје обавезе око детета. Можда ћете ме осуђивати, али након годину дана, рекао сам: Ово дете има биолошког оца.
Дечак има 9 година и несвесно учествује у мајчиним играма. У почетку је долазио код мене са најглупљим питањима о свему и свачему, чак и кад му је мајка ту. Слао сам га код мајке или код оца, или упућивао на интернет и књиге.
Осим покушаја да на мене натовари све одговрности, био сам оптужен од жене како не дајем довољно новца. Трећину плате дајем жени и њеном детету, трећином платим рачуне, а преосталу трећину, искрено, потрошим на себе.
Зар је то дете и кућа само моја одговорност? Биолошки отац треба да учествује и у издржавању свог детета, иако више не живи с њим.
Једноставно, сматрам да мушкарац не треба да вуче читаву породицу на леђима, већ свако треба да зна своје обавезе и да их испуњава. Кад ожените жену с дететом из првог брака, морате да поставите правила и границе.
У супротном, бићете будала на чијој грбачи ужива чак и бивши муж.
Након пуно свађа и претњи раскидом, моја жена је то прихватила. А ја сам вољен, волим и не радим за друге више него што би требало и што могу."
