· · Коментара: 0
историја

Како је настао ЦРНИ ПЕТАК? Нема тако светло порекло и нема везе са куповином

"Црни петак" је прошао, али да ли занте како је настао?

1606652336_Depositphotos_1707357_s-2019.jpg
Фото: Депосит

Када данас помислите на “Црни петак” у глави су вам веровано гужве, редови и ситуације на граници инцидената док се купци гурају или и буквално туку како би неки производ купили што јефтиније. И, та слика која вам се формира у мислима потпуно је исправна! Последњих деценија “Црни петак” планетарно је постао дан великих попуста и још већих куповина. А, историјски, уопште није имао везе са тим!

Прво, када неком датуму или дану додамо придев “црни” тешко да мислимо на нешто добро.

Постоји неколико прича о томе зашто је баш први дан након Дана захвалности постао “црни” и све имају везе са америчком историјом. Најраспрострањенија прича каже да званична употреба термина датира још из 1869. године и - нема никакве везе са куповином! 

Прочитајте још: Када је протрљао ЛАМПУ дух се није појавио, а онда је урадио нешто ШОКАНТНО

“Црни петак” је у прошлости имао управо такву, мрачну репутацију.
Како је “Црни петак” постао дан за шопинг?
Прво помињање “Црног петка” у контексту који је данас планетарно познат везује се за Филаделфију током 50-их и 60-их година прошлог века. Термин је настао међу тамошњим полицајцима који су са зебњом чекали овај дан јер се током њега стварао саобраћајни колапс због великих гужви које су стварали они који су долазили у град због раних божићних куповина и да искористе попусте након Дана захвалности. Наводно, термин “Црни петак” први пут се нашао у специјализованом магазину намењеном колекционарима поштанских маркица “Амерички филателист” из 1969. године.

Тај дан је познат по великом паду цене злата што је стварало потресе на тржишту племенитих метала од којих се америчка привреда опорављала годинама.

Шта се заправо догодило?

Два позната са Вол стрита - Џеј Гоулд и Џим Фиск покушала су да монополизују целокупно тржиште злата САД. Они су месецима уназад откупљивали од мањих деоничара огромне количине злата, гомилали га и тако планирали да утичу на формирање цене овог племенитог метала. Како би се додатно осигурали у заверу су увукли и политичара Боса Твида чији посао је био да поткупљује чиновнике на високим положајима, па и саме судије.

Иако је прилично колоритна, прича по којој је “Црни петак” добио име јер су тог дана у прошлости власници плантажа са југа Америке продавала робове по сниженој цени како би их се отарасили пред надолазећу зиму, само је мит и нема историјска утемељења.

Био је петак, 24. септембар 1869. када је завера коначно откривена!

Прочитајте још: Живела је САМА на острву 18 година, а у цивилизацији је УМРЛА за два месеца

Председник Грант је сазнао за ову манипулацију и наредио Трезору САД да у оптицај пусти огромне залихе злата изазвавши тако да цене падну. Богатства су створена и изгубљена у том једном, једином дану, банкротирао је чак и Грантов зет, али циљ је постигнут - трочлани тандем је финансијски упропашћен, а држава је наставила да контролише цену злата.

Нису само полицајци мрзели овај дан. Масовна куповина и те како је утицала на расположење продаваца и доносила им велике проблеме. Однос броја продаваца и купаца стварао је невоље власницима радњи, јер су многи запослени желели да продуже празнични одмор после Дана захвалности тражећи боловање само да би избегли да раде у условима повећаног обима посла.

Историја
Постоје и други докази који потврђују да се “Црни петак” најпре одомаћио у полицијским круговима Филаделфије. Новинар Џозеп Берет својеврмено је у тексту за “Вечерњи билтен” искористио “Црни петак” како био описао саобраћајне гужве у граду. – Почетком 60-их полицијски репортер Нејтан Клегер и ја смо имали причу о Дану захвалности у Филаделфији. Израз “Црни петак” се нашао на насловници, а употребили смо га како бисмо описали ужасну гужву у центру града – написао је Берет.

Прочитајте још: У СРЦУ НАЈВЕЋЕГ ЗЛОЧИНЦА: Млада Јеврејка није сањала ко је жудео за њом (ФОТО)

Масовна куповина и те како је утицала на расположење продаваца и доносила им велике проблеме.

“Црни петак” није баш тако црн

Већ 1961. стручњаци за односе са јавношћу почели су да раде на промени слике коју је “Црни петак” имао у јавности, како би овај дан постао синоним за породичну забаву и куповину. Неки су чак покушали да придев “црни” замене придевом “велики”, али се тај назив није одржао.

На крају, када данас погледамо гужве, грабеж и повремене туче које избијају у радњама током “Црног петка” (веровали или не, у Америци је у људском стампеду на радње са попустима било и мртвих!) - назив је некако остао баш онакав какав треба да буде. Зар не?

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.