· · Коментара: 0
Колекционарско оружје

Крах добре замисли (ФОТО)

Иако је “омирисао барут” током борби америчке морнарице почетком дејстава на Пацифику, занимљиви аутомат Реисинг није доживео ни делић славе којом су овенчани модели Томпсон М28, М1 и М1А1

1598603227_reising.jpg
реисинг - фото: депоситпхото

Уобичајена асоцијација за америчког војника у Другом светском рату је прослављена полуаутоматска пушка М1 Гаранд, иако су њихове оружане снаге током највећег светског сукоба свих времена користиле читаву палету стрељачког наоружању. 

Прочитајте још: Од ратног хероја до колекционарске иконе (ФОТО)

Љубитељи компјутерских игара са тематиком Другог светског рата сигурно се сећају наслова “Медал оф Хонор Пацифиц Ассаулт”, где се у почетним мисијама појављује мало познати аутомат Реисинг. 

Европа вапи за аутоматима 

Армијски кругови су сматрали да је због слабог механизма Реисинг неподесан за војну употребу, фото: депоситпхото

Иако није направљен у милионском “тиражу” попут неких других модела из те епохе, свакако заслужује своје место у историји оружарства, макар као покушај да се војним круговима наметне једно решење у датом тренутку.
У почетној фази Другог светског рата ођедном је неслућено нарасла потражња за америчким аутоматима Томпсон Модел 1928 у калибру .45 АЦП, те домаћа индустрија није имала довољно производних капацитета да одговори, а САД још нису ни ушле у рат. Свестан како се указала шанса за производњу другачијег концепта, конструктор Реизинг је осмислио аутомат који би својим својствима могао да буде адекватна замена хронично недостајаћим “томпсонима”. 

Осмислио је оружје које неће дејствовати са затварачем у задњем положају као остали аутомати тог времена, прилагођено за простију продукцију без превише захтевних машинских процеса, са разноликим пољем примене у оружаним снагама. 

Прецизно јединачно дејство 

Првобитни модел имао је цев дужине 28 цм са Катс компензатором на крају, једноделни дрвени кундак и оквире капацитета 12 и 20 метака, фото: депоситпхото

На основу свог пређашњег искуства приликом модернизације пиштоља Колт М1911, применио је систем одложеног трзаја затварача који се после увођења метка у цев налази у предњем положају, што је резултирало врло прецизном полуаутоматском паљбом и изузетно малим трзајем по отварању ватре. Одабран је проверени метак .45 АЦП за пиштоље и аутомате ради унификације калибра, а од 1940. године је регистрован патент под ознаком М50, док је годину дана касније производња поверена фабрици “Харингтон и Ричардсон Армс Инц”. 

Талентовани конструктор
Јуџин Реизинг (Еугене Д. Реисинг) био је успешан стрелац-такмичар и помоћник највећег оружарског генија свих времена Џона Браунинга, талентован конструктор свог доба са више десетина патената. Касних тридесетих година прошлог века, представио је свој дизајн неуобичајеног аутомата поједностављеног начина израде за то време, свестан да је само питање времена када ће нови рат из Европе прерасти у глобални сукоб највиших размера.

На почетку продукције највише интересовања су исказале одређене полицијске службе јер су сви аутомати Томпсон одлазили у војне јединице. По својим општим карактеристикама, ово је више био карабин на пиштољски метак, како сами Американци то воле да декларишу. Иако је имао опцију аутоматске паљбе, Реисинг је својствима био прилагођенији за прецизно јединачно дејство, али изгледом је био налик компактној пушци за пиштољски метак, које су још увек популарне у САД. 

Тест у Форт Бенингу 

Првобитни модел је имао цев дужине 28 цм са Катс компензатором на крају, једноделни дрвени кундак и оквире капацитета 12 и 20 метака. Задњи нишан је градиран за удаљености од 50 до 300 јарди, у аутоматском режиму теоретска каденца је била око 500 метака у минути. Ускоро је представљен модел М55 са преклопним металним кундаком и цеви без компензатора, са намером да га примарно користе падобранци и посаде оклопних возила. 

Уследила је варијанта М60 која је имала дужу цев од 47 цм и била предвиђена за само јединачну паљбу, јер се сматрало да је управо такво оружје примерено за цивилне кориснике и разне службе обезбеђења. Варијација М65 у калибру .22 ЛР није наишла на очекивани одзив, јер је тржиште већ било преплављено разним моделима квалитетних пушака у том калибру. 

Прочитајте још: Већ само име легендарног произвођача - МАУСЕР, говори да је у питању изузетно оружје (ФОТО)

Катс компензатор је требало да смањи одскочни угао приликом паљбе, фото: депоситпхото

Ствари нису нису баш најсрећније кренуле ни са моделима М50 и М55 намењеним војној употреби. Војска САД је тестирала аутомате Реисинг у Форт Бенингу током јесени 1941. и том приликом је констатовано више недостатака који то оружје чине непримереним за војну употребу. То се најпре односило на команду за запињање затварача, у виду полуге лоциране са доње стране предњег рукохвата. Било је предвиђено да се она активира прстом слабије руке повлачењем уназад, што је оцењено као конструкциони недостатак јер је та радња могла нежељено да се изврши приликом прихвата током отварања паљбе, што може резултирати потенцијалним застојем. 

Прецизан и непоуздан 

Комплет оружја и опреме какав су носили маринци на Пацифиику, фото: депоситпхото

Ређали су се примери који су покварили репутацију аутомата М50 и М55. Услед правих вапаја својих бораца због бројних застоја аутомата Реисинг током кампање на Соломонским острвима (оквири су били неупотребљиви због продора блата и песка), потпуковник Мерит Едсон је наредио да се сви примерци у његовој јединици једноставно баце у реку Лунгу пуну крокодила. Својим борцима је као замену поделио споре, али увек поуздане репертирке Спрингфилд 1903. 

Повлачење из првих борбених редова 

Међутим, критике око својстава модела 50 и 55 су биле све учесталије. Расклапање ради уклањања застоја било је прилично отежано због мнонштва ситних делова подложних квару или губљењу, често су се ломиле ударне игле, а селектор паљбе је било тешко контролисати у условима слабије видљивости, што заиста уме да збуњује корисника. Када је у новембру 1943. године коначно пристигло довољно пушака Гаранд, карабина М1 и аутомата Томпсон, скоро сви примерци Реисинга су били распоређени морнарима и позадинским јединицама, припадницима Обалске страже, као и британским, канадским и совјетским савезницима у склопу програма војне помоћи “Ленд лиз”.

Механизам је најсличнији малокалибарским пушкама тог доба, фото: депоситпхото

Сматра се да је примерака модела 50 и 55 намењених оружаним снагама произведено око 120.000, од тога су око две трећине користили маринци. Фабрика Х-Р се уздала у цивилну продају карабина Модел 60, али је производња окончана 1949. године, после само три хиљаде направљених примерака. 

Наоружавање полиције у САД 

Фирма је ипак успела да неиспоручене примерке аутомата намењених војсци прода полицијским агенцијама у Америци, јер су једино оне још цениле прецизност и могућност контроле овог оружја приликом паљбе. Но, 1957. године, производња је стала после 5.500 додатних примерака модел 50. Слично се догодило и са страним наруџбинама модела 60, па је шездесетих година прошлог века дефинитивно стигао крај ове злосрећне сторије. 

Сам Јуџин Реизинг после рата је изјавио како је његов модел била одлична замисао у датом тренутку, јер је био вишеструко јефтинији (М50 је у производњи коштао око 50 долара, насупрот 225 колико је требало за Томпсон), а проблеме са застојима је правдао недовољним нивоом обучености људства. После тога је уследила салва негативних коментара ратних ветерана са пацифичког бојишта, који су наводили разнородна сећања како и зашто овај аутомат није био омиљен међу корисницима. 

Сећања ратних ветерана 

Најпре су скренули пажњу како су аутомате Реисинг по формацији уобичајено задуживали официри и подофицири Маринског корпуса, које је крајње дегутантно проглашавати за слабо обучене јер су у најкрвавијим борбама доказали своје ратне вештине. С друге стране, том приликом је указано да су конкретни корисници имали осећај слабе сопствене ватрене моћи услед малог капацитета оквира. 

Код модела 55 током рафалне паљбе метални кундак је неретко умео да се нежељено помери у преклопљени положај, фото: депоситпхото

Објективности ради, оваква опаска нема упориште у реалности јер је много хваљени аутомат Томпсон М1928 такође имао идентичан број од 20 метака калибра .45 АЦП у свом оквиру, јер су оквири од 30 метака усвојени тек у каснијој фази сукоба. 

Такође, треба имати на уму да је због ниже брзине паљбе Реисинг могао да обезбеди више корисних кратких рафала од популарног “Томија”, тако да апсолутно падају у воду такве критике. 

Неприхватљиве мане 

Но, неке од изнетих покуда везаних за моделе М50 и М55 заиста не треба третирати као неосноване. Најпре, код модела 55 метални кундак је током рафалне паљбе умео неретко да се нежељено помери у преклопљени положај, што је, најблаже речено, иритантно из угла стрелца. Много опаснији је вишеструко документовани случај оштећења уводника оквира, чиме се оружје моментално онеспособи за дејство. На површину су испливали неки недостаци попут немогућности међусобне измењивости делова, што је потпуно неприхватљиво за оружје намењено војној употреби. 

Мања количина је испоручена совјетским савезницима у склопу "Ленд лиз" програма војне помоћи, фото: депоситпхото

Прочитајте још: Не назире се идеално решење калибра јуришних пушака (ФОТО)

Истиснут од стране поједностављеног Томпсона М1 и М1А1, те "мазалице" М3, Реисинг је већ у задње две ратне године сматран потпуним концепцијским промашајем. То није истинито из историјске визуре, јер је он био доступан када је било најпотребније и учестовао је у дејствима иако су нека друга оружја побрала ловорике. 

Милан МИЛАНОВИЋ 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.