За само недељу дана из хрватских продавница избачени су: конзерве рибе, сухомеснати производи и сладоледи, јер су у њима пронађени пестициди.
Иако је то била рутинска контрола, постоји вероватноћа да се то може догодити било коме, јер савремена пољопривредна производња користи заштиту од корова, инсеката и плесни. Због тога се поставља питање колико су пестициди опасни по здравље људи?
Др Војислав Перишић каже да 15 посто пестицида, упркос обради, остају на воћу и поврћу.
"Говоримо о инсектицидима којима се прска воће и поврће, а које уносимо у организам. Питање је шта ће наша јетра да уради са тим. Ми се не можемо ослободити онога што се налази на поврћу - фунгициди и пестициди", каже Перишић.
Као пример, он наводи јабуку чија је "кожа масна", а тај слој представља уствари ксенобиотик, и саветује да плод потопимо на 15 минута у соду бикарбону или сирће.
"Ако је пестицид база - сирће ће га растворити, и ви ћете га маћи са прањем. Ако је киселина, биће сода бикарбона. Најзначајнији број пестицида је слаба киселина па се раствара у соди бикарбони, она га везује и скида га. А може бити и сирће, нпр. у случају зелене салате", објашњава Перишић.
Каже да је за прање воћа и поврћа довољна једна супена кашика на један литар воде, али да га такође треба ољуштити јер се испод коре концентришу токсини. Такође, саветује и да се одстрани део код петељке.
Уколико говоримо о грожђу које се третира фунгицидима - хемикалијама које уништавају плесни, доктор каже да то воће треба добро прати чак пола сата.
Без обзира на врсту воћа и поврћа, уколико га не оперемо добро, кумулативно је веома опасно то што пестициди остају у нашем организму.
Говорећи о изјавама др Несторовића, који тврди ће људи који једу усољену храну живети дуже, јер је "со здрава, а холестерол не постоји", Перишић каже да то није тачно.
"Незгодно је да коментаришем човека са којим сам радио 30 година. Али ово није истина. Со је здрава - грам, грам и по натријум-хлорида дневно, али преко тога је много, оптерецује нас кардиоваскуларни систем, вуче воду".
