· · Коментара: 0
ЕПИДЕМИЈА

Психијатар Ивана Сташевић Карличић отркрива КОЈИ су људи склони ДЕПРЕСИЈИ

Ако сте због актуелне пандемије препаднути "насмрт", ризикујете да оболите од анксиозности, упозорава психијатар Ивана Сташевић Карличић.

1612346903_Depositphotos_413917542_xl-2015.jpg
Фото: Депозитфото

А, уколико овај психички поремећај не препознате на време и не лечите, проблем може само да се погоршава. Психијатар Ивана Сташевић Карличић, директорка болнице "Др Лаза Лазаревић" каже да када је о патолошкој забринутости и уплашености реч, чувени израз "препасти се насмрт" није само стилска фигура:

Прочитајте још: Плашили су нас јајима, а сада признају да су ПОГРЕШИЛИ! Ево шта је права ИСТИНА

- Анксиозни поремећаји, доводе до велике патње пацијента и онеспособљавају их у свакодневном функционисању. Осим тога, анксиозни поремећаји временом прогредирају и тако повећавају ризик од развоја других менталних поремећаја, најчешће депресије и злоупотребе психоактивних супстанци. Такође, они имају и велику улогу у развоју и прогнози телесних болести, у првом реду инфаркта миокарда, чак и изненадне смрти - каже психијатар.

Емоције ометају живот?
Уколико нас ове емоције ометају у свакодневном функционисању и не дозвољавају нам да испунимо своје професионалне, личне и породичне обавезе, у питању је анксиозни поремећај. У њих се убрајају агорафобија, социјална фобија, друге специфичне фобије, панични поремећај, генерализовани анксиозни поремећај и мешовити анксиозно-депресивни поремећај.
Када емоције постану пренаглашене...

С обзиром на то да су осећања попут страха, бриге и напетости нормалне емоције у условима било које угрожености, питање је када оне постају пренаглашене.

- Уколико перципирана претња није стварна или је реакција на њу непропорционална, говоримо о патолошкој анскиозности - каже др Сташевић Карличић.

Прочитајте још: Осам намирница које ће "појести" килограме

Ко потражи стручну помоћ требало би да зна да су за излечење потребни време и стрпљење.

Када је неко спреман да се лечи - излечиће се!

- Анксиозни поремећаји се лече дуготрајном применом лекова из групе антидепресива, док се бензодиазепини користе за краткорочно смањење напетости и требало би их примењивати што краће, због ризика од настанка зависности - каже наша саговорница. - Поред тога, саставни део третмана су когнитивно-бихевиорална терапија, саветовање, психоедукација о анксиозности и анксиозним поремећајима, вежбе за суочавање са анксиозношћу у реалним животним ситуацијама и употреба приручника за самопомоћ. Што је особа која се лечи спремнија да помоћ прихвати и дисциплинованија у третману, лечење је успешније.

Први симптоми
Осим напетости, стрепње и страха, овај поремећај прате и страх од губитка контроле, лоша концентрација, главобоља, лоша оцена других људи, знојење, сува уста, напетост мишића, дијареја...
Неки имају генетску склоност и чешће оболевају.

Због генетске склоности неки људи чешће оболевају од анксиозности, али она може да буде "скопчана" и са стресним животним догађајима.

Прочитајте још: Психолог Марина саветује: Шта урадити када он каже да му "ТРЕБА ПРОСТОРА"?

- Општа и специфична отпорност у стресним ситуацијама, као и успешност у конфронтирању са њима, зависе од бројних карактеристика личности и других чинилаца, као што су: пол, узраст, образовање, занимање, породично и социјално стање и прилагођеност, економско и здравствено стање, когнитивне и афективне карактеристике, као и психолошка организација личности - напомиње др Сташевић Карличић. - Успешност суочавања са стресним ситуацијама зависи и од степена самопоуздања и низа способности, укључујући способност брзе и реалне процене ситуације и сопствених могућности..

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.