· · Коментара: 0
историја

Србија је 1900. године добила први ПУТУЈУЋИ БИОСКОП, а ево на ком месту је приказан ПРВИ ФИЛМ

Србија је крајем 19. века добила први филм који је приказан у кафани на Теразијама.

1623153016_Depositphotos_1694857_s-2019.jpg
Фото: Депосит

Београђани су били ти који су први на Балкану видели једну филмску пројекцију. Истина, реч није била о "тон филмовима" већ о оним немим, али је била тек 1896. година и "седма уметност" је била на самом почетку свог развоја. А Београд се, први у овом делу света, прикључио тој магији.

На Теразијама, у згради која данас више не постоји, некада се налазила надалеко позната кафана код “Златног крста”. Управо у њој су радознали престоничани 6. јуна 1896. године, само шест месеци након првог приказивања у Паризу, имали прилику да виде најновије “светско чудо” – филм.

Прочитајте још: НАТПРОСЕЧНУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ показује ова особина: Научници дошли до занмиљивих резултата

Први филмови на свету

Српској публици су покретне слике приказали представници браће Лимијер, данас признатих очева “седме уметности“. Пред зачуђеним посетиоцима у омиљеном састајалишту интелектуалне елите, песника и сликара, приказивање су организовали гости из Француске - Андре Кар, фотограф и Жил Жирен, механичар, заступници управо Луја и Огиста Лимијера.

Филмска пројекција приређена је у сали кафане, а присуствовали су и краљ Александар Обреновић и његова мајка краљица Наталија.

Програм у Београду, најављен у новинама као “чудо невиђено”, био је сличан првој биоскопској представи одржаној у Паризу, 28. децембра 1895. године. Београђани су тако имали прилику да виде неке од првих филмова на свету - “Улазак воза у станицу”, “Купање у мору”, “Рибља пијаца у Марсељу” и “Рушење зида”.

Прочитајте још: ЧИТАЊЕ КЊИГА смањује ниво стреса за више од 50%: Ево зашто је важно да нам књига буде у руци

Прва филмска пројекција на Балкану

Изгледа да се старим Београђанима магија филма свидела. Након што су наши преци угледали “оживљене фотографије” представници фабрике “Браћа Лимијер“ задржали су се још 25 дана у српској престноци приказујући филмове пред задивљеном светином.

После полумесечног откривања тајни седме уметности Београђанима, француске филмаџије су отпутовале и престоница није имала биоскопских представа годинама.

Први путујући биоскопи у Србији

Појавили су се већ око 1900. године. У Београду, представе су обично даване на пољанама код Зеленог венца, Малог Калемегдана, Ташмајдана и Тркалишта.

Прочитајте још: НАЈСКУПЉА КАФА на свету: Преврнуће вам се желудац када видите од чега се прави! (ФОТО)

И први стални биоскоп почео је да ради у Београду и то 1906. године. На почетку Кнез Михаилове улице, на месту некадашње Робне куће Београд, налазила се прва уређена филмска сала – код “Хајдук-Вељка“. Филм се могао гледати бесплатно, докле год би се купила која чаша пива.

Али, све је почело тог 6. јуна 1896. године у кафани “Златни крст”! Због важности историјског догађаја, овај датум данас се слави као Дан Југословенске кинотеке.

ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ



 

 

 

 

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.