Наши људи се не припреме за одлазак у пензију и када оду кући не знају шта ће са собом.
Идеална визија пензионерског живота, виђена у филмовима или током шетњи светским метрополама, у којој насмејани старији људи путују широм планете и раде све оно за шта раније нису имали времена и новца, код нас махом спада у маштање.
Прочитајте још: ЧУВЕНИ београдски ФРИЗЕР: Жене данас немају ФРИЗУРУ, него КОСУ и свака се труди да истакне НАЈГОРЕ на себи!
Суочавање са трајним окончањем радног односа врло брзо боји и нежељено, треће осећање - страх.
Медени месец пензије брзо прође и следи питање...
- Културолошки, наши људи најчешће једва чекају да оду у пензију и бескрајно се радују том тренутку. Након тога, "медени месец" са пензијом брзо прође, а затим следи питање: "Где сам то журио?" - каже Радмила Урошевић, социолог, социотерапеут, едукатор и аутор више књига о социологији старења.
Да ли имате спремну стратегију за пензију?
То се не би дешавало да људи имају спремну личну стратегију припреме за пензију и да су осмислили садржај пензионерских дана. У просеку, тек сваки четврти суграђанин има план шта ће радити кад оде у пензију.
Прочитајте још: Имате 50 година и УМОРНЕ ОЧИ? Ево начина да постану ШИРОМ ОТВОРЕНЕ
- Сваки одлазак у пензију је финансијски удар на животни стандард, а затим и социјални који можемо назвати и социјалним "лапотом" јер се појединци и друштво понашају слично према пензионерима - каже Радмила.
Друштво се одриче драгоценог професионалног знања и искуства сениора, а они одустају од очекивања од самих себе. Дакле, притисак који трпе пензионери је двострук - одозго и одоздо. Ову ситуацију у нашем друштву у новој књизи назвала сам "Старење без аутоцензуре".
Троше на лекове и храну, а мало на фризуру и путовања.
- У истраживањима која сам радила у вези са стандардом и трошковима живота пензионера у Београду, рекли су ми да највише новца потроше на лекове, режијске трошкове и исхрану, а треба имају и друге потребе као што су одлазак код фризера, у позориште, куповина гардеробе, сређивање животног простора, одлазак ван места становања - истиче Радмила.
Прочитајте још: Она је Јасмина, има 65 година и за њом се сви ОКРЕЋУ на улици - ево њеног РЕЦЕПТА (ВИДЕО)
- Пензионерима треба подршка и помоћ да би се осетили равноправним члановима заједнице, да су некоме потребни и да имају право на своје потребе. Потребна им је менторска подршка професионалаца који ће артикулисати њихово знање, искуство и идеје.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
