· · Коментара: 0
бубе

У Србији постоји 1.000 врста СМРДИБУБА, а против њих постоји само ЈЕДНО РЕШЕЊЕ

Смрдибубе – напаст са којом се боримо свакодневно.

1603193618_Depositphotos_72787981_s-2019.jpg
Фото: Депосит

Воле парадајз, паприке, соју, али и лешник. Знамо шта оне воле, али ипак не волимо ми њих.

Безопасне за људе, али ипак непожељне. Против смрдибуба не помажу ни комарници.

- Улазе кроз прозоре. Прво занимљиво место су им ролетне, ту се завлаче и проналазе сигуран кутак да се заштите од хладноће. Конкретно, ове стенице које брину наше суграђане спадају у групу штитастих стеница, тело подсећа на минијатурне штитове. Оне су искључиво биљоједи, односно, хране се биљним соковима - објаснио је за "РТС" Милош Јовић, виши кустос Природњачког музеја.

Прочитајте још: МИСТЕРИОЗНИ ЦРТЕЖ откривен у ПУСТИЊИ: Научници још увек нису сигурни шта представља

У нашој земљи има око 1.000 врста смрдибуба које, када се узнемире, испуштају хемијска једињења која имају непријатан мирис (раде то и када их убијете). Најчешће долазе у роју, а стручњаци кажу да их привлаче парадајз, соја и лешник.

Како је додао Јовић, нема потребе да бринемо ако их пронађемо у стану, иако њихова појава може да буде непријатно изненађење па чак и да уплаши људе који имају урођен страх од инсеката.

У нашој земљи има око 1.000 врста смрдибуба.

А у нашој земљи је од бројних врста најзаступљенија азијска смрдибуба. Препознајемо је по хаотичном лету, зујању и ударању по лустерима, ролетнама. И нема другог решења против ње, осим да је избаците напоље.

Прочитајте још: Отвара се НАЈДУЖИ МОСТ за ПЕШАКЕ на СВЕТУ: Налази се на висини од 175 метара (ВИДЕО)

- Сузбијање се спроводи само тамо где оне проузрокују велике штете, као и све друге штеточине. Оне нападају мекане плодове и зна се како се то спроводи у оквиру пољопривреде. Вероватно ће временом, али још мора да прође неколико година или деценија, те популације да смање своју бројност захваљујући природној регулацији. Сада их примећујемо и то ће бити кратко време. Већ би требало да су на спавању кад се завуку у склоништа и крену у хибернацију - ми их не примећујемо - рекао је проф. др Александар Ћетковић са Биолошког факултета.

Понекад, могу да се пробуде од топлоте и направе мало проблема, али углавном када се спусте температуре, нећемо их видети, наглашава професор Ћетковић.

То што их нећемо преко зиме видети не значи да нису ту, већ да су се вешто сакриле. А онда с пролећа, ето њих поново.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.