· · Коментара: 0
ПЛАСТИКА

Упозорење: НАЈОТРОВНИЈА је ПВЦ, али НАЈОПАСНИЈА пластика је невидљива

Најтоксичнија пластика је винил или ПВЦ., а има је свуда, највише у играчкама, амбалажи за паковање хранљивих производа, козметике, па и у медицини.

1610270898_Depositphotos_40126301_xl-2015.jpg
Фото: Депозитфото

Да ли је могуће у данашње време избећи пластику, с обзиром на то да се она налази и у лековима, играчкама, козметичким производима, храни?

Прочитајте још: Чувени доктор Стојковић упозорава: ПЛАСТИКА утиче на ДНК и изазива СТЕРИЛИТЕТ

- То није могуће. Само донекле може да се умањи њено уношење ако, на пример, избегавамо чај који је упакован у пластичне кесице које се у додиру са врелом водом разграђују и ослобађају више од три милијарде честица микропластике. Или ако избегавамо храну и кафу упаковану у полистиренску амбалажу - каже др Миодраг Стојковић, чувени професор хумане генетике и ембриолог:.

И на Северном полу...
Пластике има заиста свуда, чак и у леду Северног пола, што значи да је реч о глобалном проблему и да ћемо је и даље налазити у прехрамбеним артиклима укључујући и мед, со, пиво, рибе, ракове, шкољке...

Пластика долази у храну или из загађене природе или када је у директном контакту са хранљивим материјама, укључујући воду и друге напитке.

Кинески научници су показали да су биљке способне да апсорбују микроскопски видљиву пластику и да се она гомила у корену биљке.

Са рибама, птице је редовно конзумирају. Пронађена је и у флашицама за исхрану беба.

- Та микро и нанопластика су веома штетне, јер као такве могу да прођу и природне баријере људског организма. Чињеница да недељно уносимо најмање четири грама пластике путем хране вероватно захтева корекцију, јер смо сведоци све већег њеног присуства у свакодневној исхрани - каже др Стојковић.

Прочитајте још: Доктор Ненад одговара на питање: До када би требало да се врати ЧУЛО МИРИСА и укуса?

Пластике је свуда, па и у рибама Фото: Депозитфото

Да ли би ревносна рециклажа, на нивоу појединца и заједнице, која се код нас не спроводи, помогла у смањењу утицаја загађења на наш организам?

Прочитајте још: Докторка Лукић о опасностима од дугог ЛЕЖАЊА и како их лекари спречавају

Једини спас
Синтетику треба заменити производима од природних влакана, избегавати нерационалне куповине. Постоје продавнице које не продају амбалажу за храну, муштерије је саме доносе.

- Рециклажом би се смањила производња пластике за једнократну употребу, а тиме и загађеност природе. Додатно смањење на нивоу појединца могуће је свесном куповином - истиче доктор.

Да ли могу да се лоши утицаји загађења преносе генетски?

- Наша студија показује да нанопластика врло лако улази у ране ембрионе и плурипотентне матичне ћелије, да се приликом деобе ћелије преноси на следећу генерацију ћелија и да делује на гене који су важни за функционисање ћелије, укључујући рад органела, метаболизам ћелије и њену структуру - истиче доктор Стојковић.

Стерилитет је проблем који може да буде условљен интеракцијом више фактора, али загађеност има врло важну улогу. У пределима где је загађеност ваздуха издувним гасовима или токсичним честицама повишена, проблем неплодности је увећан због штетног дејства на јајне ћелије и сперматозоиде, и чешћи су проблеми са одржавањем трудноће или чак појавом абнормалних плодова.

Прочитајте још: Деца се овоме неће обрадовати: Ево које нове препоруке су донете за децу

- То потврђује и податак уочен у периоду који није праћен загађењем - у истим областима није долазило до таквих поремећаја - наглашава др Стојковић.

Како пластика коју су унели будући родитељи утиче на плод?
Пластика коју су будући родитељи уносили у организам утиче на зачеће и ембрион путем промена хормонског статуса, смањења квалитета јаjних ћелија и сперматозоида, као што смо ми недавно показали код процеса тзв. имплантације, односно усађивања ембриона, момента који је врло критичан за почетак трудноће. Додатно, унесена пластика утиче и на рани развој тих ембриона и може да доведе до поремећаја у развоју виталних органа, укључујући срце и плућа.

Шта људи најчешће не знају о утицају пластике на њихово здравље?

Прочитајте још: МЛАДИ ПАЗИТЕ: Алкохол ГОЈИ више и од брзе хране

- Највећи недостатак нашег знања се односи на постојање микроскопски видљиве пластике, како она улази у људски организам и које су последице продирања у ћелију. Оно што не видимо, не чујемо, што не мирише или нема укуса, природно не изазива наше реакције и опрезност. Зато су неопходне додатне студије, да и законодавац дефинише колико пластике је дозвољено да се нађе у води за пиће и храни, а која количина је штетна по здравље - закључује др Стојковић.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.