Српска православна црква сутра слави Светог апостола и јеванђелисту Луку
Верује се да је био Грк, родом из Антиохије од незнабожачких родитеља. Био је лекар, а предање тврди да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Његове иконе биле су узор свим каснијим иконама, због чега се сматрра оснивачем хришћанског иконописа.
Празник Светог Луке у народу је познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника неких заната. Поштује се и као заштитник медицине и фармације, болница и апотека, лекара, фармацеута и болесника.
Прочитајте још: Знате ли зашто је манастир ЖИЧА ЦРВЕНЕ боје? Ми имамо одговор!
Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, а после његове смрти наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим земљама.
Написао је Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље према редоследу у Новом завету и Дела апостолска.
Према предању, апостол Лука имао је 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.
Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, ту су се његове мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.
Прочитајте још: Свети КЛИН из Христове руке и данас ЛЕЧИ БОЛЕСНЕ
Сматра се да је Свети Лука лично познавао Богородицу и да су три иконе са њеним ликом које је светитељ насликао најближе њеном правом изгледу. Позната је „икона у икони“ која представља Светог Луку и у перспективи икону Богородице коју светитељ осликава.
Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију. Мошти се данас налазе у цркви Светог Николе у Падови, а делић моштију је, 31. јула 2018. добила црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу, општина Косјерић, у време службовања свештеника Владимира Вулете. Део ових моштију у Субјел је пренет из цркве Покрова Пресвете богородице манастира Лешје, код Параћина.
Прочитајте још: Манастир Куманица крије НАЈВЕЋУ СРПСКУ ТАЈНУ: Мошти Светог Саве НИСУ СПАЉЕНЕ?!
Обичаји на Лучиндан
На Лучиндан се пуштају овнови да скачу на овце, а чобанима се даје свечана и боља ужина или им се носе пите, које у Херцеговини зову пазарице. Када овца "затеже", кажу да ће бити тешка зима. Ако овце лакше примају овнове, верује се да ће пролеће раније доћи. У Србији се на Светог Луку концима опасују торови да вукови не би давили стоку, а каже се и: „Иде Лука, ето вука“ или "Свети Лука, снег до кука“, јер долази зима током које вукови долазе до села. У јужној Србији се по првом госту који уђе у кућу на Лучиндан тумачи каква ће зима или година бити. У Црној Гори кажу да је дуга на небу појас Светог Луке.
Сутра никако не би требало да будете преки и нервозни, да се упуштате у свађе и расправе, јер је Свети Лука био благ и миран и увек помагао људима.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
