Посетили смо књижару-антикварницу, ушушкану у центру главног града и сазнали које књиге домаћих писаца читаоци највише траже.
У књижари кажу да је годинама најпопуларнији писац Иво Андрић, али и да је у последње време опало интересовање за њега и стиче се утисак да је овај писац ишчитан и због тога га мање траже.
Поред Андрића, традиционално влада потражња и за писцима као што су Милош Црњански, Борислав Пекић и Добрица Ћосић.
Велико интересовање влада за забрањеном историјом Срба попут оне која се налази у књигама Милоша Милојевића.
"Сеобе", "Дервиш и смрт" и "На дрини ћуприја" су омиљени класици који пријају читалачком сензибилитету наше публике - кажу у књижари.
Занимљиво је да како је кренуло пролеће и лепше време, људи свакодневно улазе и траже књиге Моме Капора и Данила Киша. Која је веза између ова два писца и сунчевих зрака, оставе нам да замислимо.
Примећује се и интересовање за српску историју и догађаје пре појаве партизана и комунизма, као и за ревизију српске историје, па тако, људи у великом броју траже нашег забрањиваног писца и официра Милоша С. Милојевића (1840-1897).
Прочитајте још: Да ли знате ко су ВЕЛЕС, ЛАДА и СВАРОГ? Заборављени ликови прошлости (ФОТО/ВИДЕО)
Његов књижевни опус су, између бројних угледних имена, јавно и оштро критиковали његови савременици: Стојан Новаковић, Јован Цвијић и др. О томе постоје бројна сведочанства, а његово уклањање из научне сфере временом је постала трајна и непроменљива чињеница, због како су навели штетног деловања и ревизије српске научне историографије.
"Књига о Милутину", Данка Поповића је одмах по објављивању, 1985. године, била проглашена за националистичку и свуда је забрањена.
Њему се замера што је ширио националну пропаганду. У његовој књизи "Одломци српских (југословенских) земаља" појављују се приче о појављивању "старих" Срба на просторима централне Азије и Африке. "Путопис дела праве Србије" је, по мишљењу критичара, препун измишљених и фалсификованих натписа из српског средњег века, али и измишљених српских споменика античког доба. Управо због оваквих коментара су Милојевића дискредитовали и избацили из званичне науке.
Милојевић је био заговорник тезе по којој је територија данашње Црне Горе историјска област "Црвена Хрватска", а такође је тврдио и да Српска православна црква није основана 1219. године од стране Светог Саве I, већ од стране апостола у I веку наше ере.
Како су нам рекли у књижари, постоји још један српски писац на којег треба обратити пажњу у контексту српске историје - Данко Поповић (1928-2009). Његову књигу су открили читаоци тек недавно и од тад се високо котирала на листи најтраженијих наслова.
Реч је о књизи "Књига о Милутину" која говори о животу српског сељака у најтежим временима за српски народ, од првог светског рата, до почетака комунистичке владавине.
Прочитајте још: Пронађене МИСТЕРИОЗНЕ грађевине у Саудијској Арабији - Старије и од египатских пирамида! (ФОТО/ВИДЕО)
Милутин, главни лик романа, причу говори из затвора након Другог светског рата и осврће се на историју српског народа као и на трагичну судбину сопствене породице и Шумадије.
Ова књига је по објављивању, 1985. године, забрањена и проглашена за националистичку, иако се у суштини ради о антиратном роману.
ПРАТИТЕ НАС НА ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
