· · Коментара: 0
ОТКРИВАМО

Зашто је Тито мрзео Деда Мраза и са ким га је поистовећивао? Ово је одговор!

Декица беле браде у црвеном оделу изазивао је негативне реакције код маршала.

1609163424_Tito.jpg
Фото: Принтскрин / Инстаграм / иларио_триенте_цасталдо

Позната је ствар да Јосип Броз Тито није волео Деда Мраза, али ни Светог Николу и да их је поистовећивао. Декица беле браде у црвеном оделу изазивао је негативне реакције код маршала. Али зашто је то било тако, открила је, пре неколико година, кустоскиња Музеја историје Југославије, Ана Панић.

Прочитајте још: Модне БЛОГЕРКЕ на апаратима! Баците штикле, бунде, торбице, ево који је ОДЕВНИ КОМАД обележио 2020. годину (ФОТО)

Одувек се знало да празнике легитимишу власти и да су они ту, како је истакла кустоскиња, "да славе оно што је на власти, па су и Нова година и други социјалистички празници били ту да замене оне старе религиозне празнике попут слава, Божића, Ускрса".

Зато је, у првим годинама СФРЈ, Деда Мраз био осуђен као бољшевичко-клерикална творевина јер је Јосипа Броза Тита подсећао на Светог Николу, славу коју уопште није волео.

Наиме, Јавне светковине су и те како коришћене у сврху промоције комунизма и слављене "по партијском задатку" брисале су границе између личног и друштвеног, а једна од главних функција била им је интеграција. Нова година, која до Другог светског рата није била претерано популаран празник међу Југословенима, требало је, како нам је објаснила кустоскиња МИЈ-а, да у јавном животу СФРЈ замени дотадашње обележавање Божића, али и да вешто избегне подвојеност становништва различитих вероисповести и створи осећај припадности једној заједници – млађаној СФРЈ.

Наравно, када један политичко-друштвени правац има за циљ брисање верских разлика, уз ту причу никако не може ићи Свети Никола. Питање је само како је то маршал Светог Николу повезао са Деда Мразом?

Етимологија речи "Деда мраз"
Занимљива је сама прича о етимологији речи “Деда Мраз” и о његовој симбилици. Она објашњава зашто Тито није симпатисао чикицу беле браде у црвеном капуту. Назив Деда Мраз, како га ми знамо, заправо, изведен је из руског назива “Дед мороуз” и у некадашњој паганској руској традицији он је представљао краља зиме који је ишао од куће до куће, а њему су људи даровали поклоне, као неку врсту молбе да им хладна зима што безболније прође.

- А Деда Мраз, каквог ми знамо из дечијих филмова, са дугом, белом брадом и црвеним капутом нема везе са тим "Дед Морозом", већ са "Санта Цлаус" -ом, који је верзија холандског старог божанства, повезаног са Светим Николом – објаснила је Ана Панић 

Тако да су то две струје које су се спојиле преко Кока Коле.

Симпатичан декица са брадом и црвеном одећом подсећа на Светог Николу који, такође, има црвену одећу, дугу браду и дели деци поклоне, док је краљ зиме увек био у зеленом оделу и никада није био тако дебео, већ је представљен као једна мршава фигура са дугом, чак ни белом, већ сивом брадом. Краљ зиме није делио поклоне, њему су људи давали дарове у замену за безбрижан зимски период – рекла је кустокиња Музеја историје Југославије и додала да је због тога у првим послератним годинама Деда Мраз био непожељан на Титовим прославама Нове године, а и међу народом.

Антифашистички фронт жена, који је у Југославији био задужен за афирмацију Нове године је, по речима Ане Панић, ишао на то да Деда Мраза замени млада девојка, јер нова млада држава је стасавала и млада девојка је требало да симболизује и државу и Нову годину.

- Наиме, постојао и цео сценарио по коме млада девојка среће стару годину која њој прича о томе ко је био добар, а ко није и како је прошла та претходна година. Затим млада девојка, као персонификаија новог друштва дели поклоне деци, а у том послу је могао и да јој помаже стари партизан. Међутим, тај сценарио се никада није остварио – открила нам је кустоскиња.

Верзије Деда Мраза као лика варирају међу различитим културама, религијама и народима.
Порекло Деда Мраза
Порекло овог лика је из старих религија германских и словенских народа. Покрштавањем ових народа, њихова веровања су комбинована са ликом хришћанског епископа Николе.

У Холандији и Белгији, Свети Никола (Синерклаас) има помоћнике који се зову Црни Петар (“Зwарте Пиет” – на холандском или “Пèре Фоуеттард” – на француском).

Традиција о Светом Николи има много паралела са германском митологијом, посебно са богом Одином. Ово укључује браду, шешир и копље (данас штап) и торбу коју држе његове слуге да ухвате несташну децу.

И Свети Никола јаше белог коња као и Один. Писма од слаткиша које Црни Петар даје деци асоцирају на Одиново стварање рунских слова. Песме које се рецитују током прославе и песме које се певају деци посвећене су Одину као богу поезије.

Веровање да Деда Мраз улази у куће кроз димњак може потицати од приче о Светом Николи који баца новац кроз прозор, а у новијој верзији приче, баца новац низ димњак ако наиђе на закључане прозоре.

Тако да, након вишвековних веровања и довођења у везу Деда Мраза и Светог Николе – није ни чудо што је и доживотног председника СФРЈ симпатични декица подсећао на свеца.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.