Република Србија се стратешки определила за систем наплате путарине према пређеном километру.
Једна првоаприлска шала подигла је велику прашину међу возачима.
Вест да Србија пробно уводи наплату путарине путем вињета, многи су дочекали са радошћу, али је већ истог дана стигао хладан туш када се сазнало да је у питању шала коју су нам поводом 1. априла приредиле колеге из "Врелих гума".
Ипак, и то је било довољно да се у коментарима на нашем сајту поново поведе полемика на тему начина плаћања путарине у Србији.
Око тога се већ дуже време ломе копља.
Наиме, возачима који често или свакодневно користе ауто-пут опција са вињетама би више одговарала, док би та варијанта била скупља за оне који се ретко возе ауто-путем.
У прилог увођењу вињета иде и чињеница да би се на тај начин избегле гужве на наплатним рампама, које се стварају током лета и у време празника.
Са друге стране, држава тврди да је наплата путарине на садашњи начин знатно ефикаснија, а систем праведнији према возачима.
О овој теми, за Б92.нет говорио је и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Томислав Момировић.
"Република Србија се стратешки определила за систем наплате путарине према пређеном километру. Овакав начин плаћања путарине се, према важећим прописима ЕУ, сматра најправеднијим системом наплате путарине, јер корисник ауто-пута плаћа путарину за пређени број километара", објашњава Момировић.
Постоји више разлога због којих се у Републици Србији примењује систем наплате путарине према пређеном километру.
Осим што се сматра праведнијим, он држави доноси и веће приходе за одржавање путева.
Како се наводи, приход који се остварује наплатом путарине путем вињета није довољан за квалитетно одржавање ауто-путева, већ су потребне додатне субвенције државе за ту намену.
Коришћење вињета је погодније за возаче који свакодневно користе ауто-пут, док је за кориснике који то чине повремено или возаче у транзиту, овај систем знатно скупљи и неправеднији.
Ипак, неке државе у окружењу, попут Бугарске, Мађарске, Словеније и Аустрије, предност су дале вињетама, док се, на пример, у Хрватској, Македонији и Грчкој примењује модел наплатних рампи као код нас.
