· · Коментари: 0
СРЕДЊОВЕКОВНИ ГРАД

РАСКОШНИ МАГЛИЧ: Један од најлепших и најочуванијих средњовековних градова пркоси времену (ВИДЕО)

Налази се у ибарској клисури код Краљева. Изграђен је на потпуно феноменалном месту, на врху брда, око кога река Ибар прави оштру окуку чиме подножије брда окружује са три стране.

1648027379_BOR_3793.jpg
Фото: Новости Архива

Чујемо да се покушава обнова овог феноменалног места што потпуно подржавамо и зовемо све наше пратиоце и љубитеље српског средњег века да обиђу ову нашу краљевску долину заједно са манастиром Жичом у којој ће се одржавати бројне свечаности поводом прославе 8 векова самосталности наше најважније институције, Српске православне цркве.

Маглич је још један у низу градова (поред Новог Брда, Смедерева итд.) ког су подигли Срби. Није постојао у античко доба. Иако постоји помињање краља Стефана Првовенчаног као ктитора, Маглич је највероватније сазидао краљ Урош И Немањић (1241-1276) након страшне инвазије Монгола на Србију како би спречио њихове будуће продоре кроз Ибарску клисуру и заштитио даљи прилаз Рашкој и Косову и својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници.

Муњевито јачање и ширење српске државе, доводи до тога да Маглич губи на војном и стратегијском значају јер је постао утврђење у срцу државе, далеко од граница и потенцијалних освајача. Зато није ни чудо да је у њему било седиште српског архиепископа Данила ИИ (1324-1337) који је из Маглича управљао све већим и значајнијим пословима Српске цркве. Град је обиловао прелепим храмовима, а у њему је организовано и писање и преписивање српских црквених књига.

Непосредно пред пад Смедерева 1459. године, и Маглич пада под турском најездом. Његов раскош и значај као црквеног града опада. Током Великог бечког рата између Аустрије и Турске, који је трајао од 1683. до 1699, Маглич постаје седиште устанка локалних Срба који ослобађају и Козник. Из Маглича су организовали успешне ударе по османлијским посадама у другим насељима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Тешила је ПРИНЦЕЗУ ДАЈАНУ злослутном реченицом: ГРЕЈС КЕЛИ као да је предвидела њихове ТРАГИЧНЕ СУДБИНЕ

Након пропасти устанка, и Велике сеобе Срба 1690. године под патријархом Арсенијем ИИИ Црнојевићем, Маглич се враћа у турске руке и бива напуштен и препуштен зубу времена као и већина утврђења широм Србије.

Током Другог српског устанка (1815-1817) је код Маглича постављена заседа Турцима који су долином Ибра надирали из правца Рашке и Новог Пазара. Кнез Милош Обреновић је наредио војводи Радославу Јелечанину да сакупи народ ибарског краја и ту заустави Турке, што је он и учинио.

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.