Астронауткиња Кристина Коч показала је како тело реагује после скоро десет дана у свемиру.
Астронауткиња Кристина Коч, чланица четворочлане посаде мисије Артемис ИИ, вратила се на Земљу 10. априла 2026. године по завршетку скоро десетодневног лета око Месеца, а само неколико дана касније јавности је показала како изгледа стваран, физички захтеван опоравак после боравка у микрогравитацији. Мисија Артемис ИИ завршена је спуштањем у Тихи океан код обале Сан Дијега, а НАСА је саопштила да су се Рид Вајзман, Виктор Гловер, Кристина Коч и Џереми Хансен безбедно вратили после историјског лета.
Коч је на друштвеним мрежама поделила снимак на којем се види колико и релативно кратак боравак у свемиру може да поремети равнотежу и осећај за кретање. На снимку покушава да хода тако што једну ногу ставља тачно испред друге, али је одмах јасно да јој одржавање стабилности представља проблем и да тело још није у потпуности поново прихватило услове Земљине гравитације. Управо тај призор снажно је дочарао колико је повратак из свемира физички напоран чак и када је реч о астронаутима у врхунској кондицији.
Снимак опоравка привукао велику пажњу
Објава Кристине Коч изазвала је велико интересовање јер је на врло једноставан, али упечатљив начин показала оно што јавност ретко види — да се астронаути по повратку не враћају одмах свакодневним активностима као да се ништа није догодило. Напротив, тело мора поново да научи оно што је на Земљи иначе потпуно природно: како да стоји, како да хода и како да одржава равнотежу без ослањања искључиво на вид.
Уз објаву је и сама покушала да ублажи озбиљност призора дозом хумора, па је поручила да ће, како изгледа, ипак морати још мало да сачека пре него што се врати сурфовању. Та њена опаска брзо је привукла пажњу пратилаца, јер је на духовит начин описала реалан проблем кроз који пролази у првим данима после слетања.
Зашто је повратак из свемира толико тежак
Кристина Коч је објаснила да је главни разлог за отежано кретање промена у начину на који тело обрађује информације о равнотежи током боравка у микрогравитацији. Када човек дуже време проведе у свемиру, вестибуларни систем — део унутрашњег уха који помаже мозгу да препозна кретање, положај тела и оријентацију у простору — више не функционише на исти начин као на Земљи. Мозак се у таквим условима постепено прилагоди и почне да занемарује сигнале који су му на планети неопходни за стабилност и координацију.
Због тога се по повратку у гравитацију астронаути у почетку много више ослањају на вид, јер тело и мозак морају поново да успоставе равнотежу између онога што очи виде и онога што вестибуларни систем региструје. Управо зато, како је објаснила, задатак да ходаш тако да једну ногу стављаш тачно испред друге, и то затворених очију, може да буде изузетно тежак чак и за некога ко је физички максимално спреман.
Ни свакодневни тренинзи у Ориону не уклањају све последице
Иако је посада Артемис ИИ свакодневно тренирала током мисије, ни то није могло потпуно да спречи последице микрогравитације. НАСА је још пре мисије саопштила да ће астронаути на Ориону користити специјални флywхеел систем за вежбање и да ће сваки члан посаде проводити око 30 минута дневно у тренингу, уз додатно време за припрему, мерења и опоравак. Током саме мисије НАСА је такође бележила њихове свакодневне вежбе као важан део одржавања кондиције и тестирања система за будуће летове.
Међутим, и поред редовног вежбања, повратак у услове пуне гравитације остаје велики изазов. Тренинг у свемиру може да помогне у очувању мишића и опште физичке спремности, али не може у потпуности да имитира оно што гравитација ради телу сваког секунда док смо на Земљи. Зато се по повратку често јављају проблеми са равнотежом, осећајем простора, сигурним ходом, па чак и са субјективним осећајем као да тело и даље лебди.
После седам дана стање је већ било боље
Иако је снимак показао да опоравак није нимало лак, Коч је истовремено умирила пратиоце поруком да је таква нестабилност нормалан део процеса и да се прилагођавање одвија постепено. У објави је навела да је већ седам дана после слетања прилагођавање гравитацији ишло у добром смеру, што је важна порука свима који замишљају да се астронаути по изласку из капсуле одмах враћају у уобичајен ритам живота.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
