Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива
Српски верници 18. јануара славе Крстовдан.
Зимски Крстовдан слави се увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.
У календару СПЦ није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног Крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
У православним храмовима се на Крстовдан служи литургија светог Јована Златоустог, уз ритуал великог освећења воде, који прати празнично богослужење.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у кућама ради здравља. Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан у недељи „пада“. Овај дан строго пости се по могућности на „сухоједењу“, осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо „на уље“. Овим постом се православни припремају за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У неким крајевима Србије постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву.
Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне биће оскудна и болешљива.
(Еспресо/црква љубовија)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
