Седам смртних грехова представља једну од најважнијих окосница хришћанског учења и хришћанске теологије.
Грех је сваки поступак, осећај или мисао који се косе с Божјим законима. Библија каже да грешимо и онда кад свесно пропуштамо да радимо оно што бисмо требали чинити (Јаков 4:17).
Седам смртних грехова представља једну од најважнијих окосница хришћанског учења и хришћанске теологије. То су блуд, завист, прождрљивост, лењост, похлепа, гнев и гордост.
Многи верници покушавају да класификују грехове, питају се који је "лакши" или "тежи", али требало би рећи да се почињени грехови, бар према цркви, разликују једно по томе да ли су исповедани и да ли се онај који је га је починио истински покајао.
Ипак, упокојени свештеник Казањске цркве отац Михаил Зајцев једном приликом је, ипак, рекао да греховна помисао не мора бити грех, односно да не мора прерасти у грех.
Он је том приликом нагласио да грешне помисли долазе свим људима људима, изув одабраним - људима посебне светлости.
- У Патерику пише да ће највећи део човечанства до краја живота бити подвргнут нападима лоших жеља и мисли. И овде то није важно. Важно је то да ли сам их примио. Краће речено, ту помисао коју нисам примио као норму не треба себи приписивати и треба је по могућности што пре заборавити.
Ако сам се сагласио са помишљу независно од тога да ли је дошло до конкретних дејстава, учинио сам грех. Јер је срце отровано, а управо како Господ каже, све излази из срца. Спољашње, физичко дејство је констатација тога што се већ одиграло у унутрашњости. Тим пре што други грех може да ограничи спољашњу пројаву греха – сујета например, бојазан од тога да ће о теби лоше мислити, да ће те осудити - објаснио је отац Михаил Зајцев.
(Религија)
