· · Коментари: 0

У којим годинама су људи најмање срећни? Ево шта каже једно истраживање

Једна година живота показала се као најнесрећнија код многих људи

1678956458_shutterstock_641208637.jpg
Фото: Схуттерстоцк

Чини се да је средње одрасло доба посебно тежак животни период, то сугерише и израз „криза средњих година“. Иако је криза средњих година честа појава, у последње време се појавио пораст осећаја туге коју неки људи доживљавају у двадесетим годинама живота. Односи ли се осећај туге повезан са старењем само на појединачна искуства или је уопштен феномен за сада није јасно.

Студија, објављена у Јоурнал оф Ецономиц Бехавиоур & Органисатион (Бланцхфлоwер, 2020), саставно је истраживала ово питање на великом узорку људи, преноси Псyцхологy Тодаy. У студији су аутори анализирали податке више од 14 милиона учесника из преко 40 различитих земаља. Конкретно, учесници су одговарали на питања у вези са следећим тематским групама које се односе на осећај несреће:

Ментално здравље (ова категорија укључивала је питања о „лошим“ данима менталног здравља, патњи од депресије, забринутости, осећају туге, стресу, лошим нервима, патњи од фобија и панике, тескоби и потиштености).

Друштвене интеракције и осећања (ова категорија укључивала је питања о осећају изостављености из друштва, неспособности превладавања потешкоћа, губитку поверења у себе, размишљању о себи као о безвредној особи, осећају неуспеха, усамљености и осећају напетости).

Физичко благостање (ова је категорија укључивала питања о искуству бола и неспособности доброг спавања).

Национално благостање (ова је категорија била фокусирана на то да ли се ситуација у земљи испитаника погоршавала у тренутку спровођења студије).

Резултати су били сасвим јасни

Широм Европе и Сједињених Америчких Држава осећај несреће свој врхунац досегао је када су људи били у касним четрдесетим годинама, тачније у тренутку када су имали 49 година. Уопштено, осећај незадовољства је следио криву у облику брда током читавог животног века. Дакле, мала деца почињу с прилично ниским осећајем за несрећу која се повећава до 49. године. После тога, тај се осећај опет смањује, а старије одрасле особе у просеку су мање несрећне од људи који имају око 49 година.

Стога, резултати студије снажно подупиру постојање „кризе средњих година“ као општег феномена у различитим земљама. Супротно томе, није постојала снажна научна подршка за постојање „кризе четвртина живота“, преноси Псyцхологy Тодаy.

Зашто се незадовољство поново смањује након 49. године?

Аутори студије дали су три одговора. Прво, људи би могли да одустану од испуњавања немогућих снова након 49. године и задовоље се реалним циљевима, који би могли да буду од помоћи у смањењу осећаја несреће. Друго, срећнији људи могу да живе дуже, што доводи до тога да људи брину о томе јесу ли срећни или не те покушавају да раде више ствари које их усрећују. Треће, то би могао да буде контра-ефект, у којем старији људи виде како се други из њихове генерације разболе и умиру па се затим осећају захвалније што су још увек доброг здравља, смањујући тако осећај незадовољства, пише Мисс7здрава.

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.