Управо од Видовдана 1389. године почиње веровање да су Срби небески народ, а све је почело од кнеза Лазара
Сваки Србин зна којег датума се слави Видовдан и то довољно говори о важности овог празника. Видовдан славимо као празник, али и у знак сећања на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године. У тој бици, српски народ се борио за своју слободу против Турака. Посета црквама и присуство литургији је обавезно, али овог дана се не игра и не пева, а све због поштовања жртве оних који су погинули у бици на Косову.
Веровања на Видовдан
Видовдан (Видов дан) - славио се у Србији и раније. Постоји неколико верзија о пореклу имена. Према једној од њих, овај празник је у част словенског паганског божанства Световида, који је био бог изобиља и рата и, могуће, био је врховни српски бог. А према другој верзији, име потиче од поштовања Светог Вида (лат. Санцтус Витус), кога су са собом донели немачки католички рудари, а свог светаца прилагодили локалном становништву.
Народна легенда каже да ако се пробудите пре зоре, погледате ка сунцу и кажете: „О Видо, о Видовдане, дај ми вид док сам жив!“,онда ћете од тог момента до краја живота у свему видети успех.
У неким крајевима, као што је Мачва, на овај дан се одржавају велике парастоси. Пре поднева се одлази на гробље и доноси се храна, а увек рибу, као неку врсту жртве Светом Виду.
У Шумадији верују да ако је небо ведро и светло на овај дан, треба изнети одећу да се проветри како би се испунила добром енергијом. А новац треба извадити, проветрити и избројати како би остатак године био профитабилан.
На Видовдан, према књигама и веровањима, да би кукуруз родио клипове и да се грожђе не осуши и не опадне, не треба радити на пољу. Жене треба да се баве рукотворинама, као што је плетење. Пре почетка рада, жене треба да навлаже очи водом.
Прорицање
Према легенди, на Видовдан се види будућност. На овај дан, људи у селима су много прорицали судбину. Најчешће су то радиле девојке, надајући се да ће видети свог будућег изабраника. У неким крајевима, девојке би на овај празник брале црвено и плаво цвеће. Убрано цвеће би стављале испод јастука пре спавања и говориле: „О мој Виде, о мој драги верениче, дођи вечерас“, и чекале би да виде свог вереника у сну.
Такође су веровали да ако ставе пискавицу, парче хлеба и мало соли испод јастука пре спавања, онда ће млада неудата девојка сигурно упознати свог будућег мужа и ускоро ће се венчати.
Кнез Лазар и битка на Косову
Према црквеном предању, уочи битке на Косову пољу, кнезу Лазару се јавио анђео Господњи и упитао га: „Које ћеш Царство изабрати, Земаљско или Небеско?“ После мучних мисли, он је за себе и цео српски народ, кроз пораз и смрт на бојном пољу, изабрао Царство Небеско. А после битке, из земље натопљене крвљу јунака, никли су посебни, јарко црвени божури. Од тада су црвени божури постали симбол наде и вере за јак и поносан народ.
Такође, према народном веровању, у поноћ уочи Видовдана, реке постају црвене и теку узводно, а птице престају да певају.
Прослава Видовдана јача јединство и заједништво српског народа, подсећајући га на важност очувања његових традиција.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
