Доктор Ранко Рајовић открио је како препознати дете које нема емпатију.
Др Ранко Рајовић, специјалиста интерне медицине, магистар неурофизиологије, аутор НТЦ програма који се примењује широм Европе и оснивач Менсе у региону, у подкасту "Агеласт" са водитељем Галебом Никачевићем отворио је тему која забрињава стручњаке широм света: недостатак емпатије код деце и последице које то носи за друштво.
"Кад имају проблем са емпатијом они се не сналазе. Они реагују другачије, ми се чудимо како немају емпатију. Нема то медицина није описивала и њима делови мозга не раде добро. Не повезују информације, немају осећај за друге људе, само се сетите Ерика Фрома, а ја ћу завршити са Доситејем Обрадовићем који је говорио 'Учите децу доброти, од тога зависи свет. Да преведемо, учите децу емпатији од тога зависи будућност државе, деца без емпатије то је пропаст државе. И поновићу, учити омладину доброти од тога зависи све. И то је то'", рекао је Рајовић.
Школа и развој комплетне личности
Рајовић наглашава да образовање не сме бити фокусирано само на математику и физику, већ на развој целокупне личности: способне да повезује, размишља и помаже другима.
"Није школа да они науче математику и физику, него да развијемо комплетну личност, да је способна да мисли да повезује, да помогне. Скренуће неки кад порасту, па ће неко отићи у криминал, неко не знам где, ал смо их развили издржали смо од 14 до 18 године. Ал ако сви скрену већ са 12 или 14 година, чему ми да се надамо. Што је најгоре нема пуно те деце, без емпатије. Али почињу да се појављују екстремни примери и има их све више, то је проблем, чак и 3 или 4 посто је пуно. Тога никад није било. И поновићу, нису нама деца проблем него родитељи и ми морамо да објаснимо родитељима неке ствари па ће они да објасне деци. А ми не можемо до деце да дођемо, морају родитељи да обаве свој део посла, зато и јесу родитељи. И ко прави границу детету, па родитељи. Ако дете нема границу, да ли он зна себи сам да је направи, не уме. Изгубићемо децу. То је суштина те приче", истакао је он.
Изазови дигиталног света и вештачке интелигенције
Осим емоционалног и социјалног развоја, Рајовић истиче и важност припреме деце за дигиталну еру и вештачку интелигенцију:
"Ми се не сналазимо у дигиталном свету за 20 година, а не у оквирима вештачке интелигенције", упозорио је он, наглашавајући да нова генерација мора развити критичко размишљање и адаптабилност како би се снашла у свету који се брзо мења.
(Стил)
