Ведрана Рудан месецима се бори са раком, међурим, још увек пише колумне за свој блог.
Ведрана Рудан месецима се бори са опаком болешћу, међузим, није престала да пише колумне. У својој последњој колумни, описала је како изгледа њена борба са раком, а њену колумну, преносимо у целости:
"Је*оте, који давеж. Кемо, имуно, зрачења, болница, болница, болница…
Па дођеш дома. Мачке грицкају кексиће, цвијеће цвате око куће, муж у фотељи, на екрану се неки кретени боре за неко прво мјесто.
Зове ме пријатељица и плаче. Чекам да се смири. “Ово ти нисам никад рекла, незамислив ми је живот без тебе".
Шутим јер није пристојно стално понављати, желим умријети, желим умријети, а људи око тебе ти продају фору како је све у мојим рукама само треба тхинкати пинк…
Мој муж скаче са столице, “наши” ће ипак бити прваци…
Како ће изгледати живот у кући кад ме не буде?
Што ће се промијенити? Моме ће мужу си*ати комад, здрави комад, пећи палачинке, све ће наше заједничке фотке лежати у коноби… Смијем се гласно. “Коначно”, говори муж, “видиш да кемо има смисла, боље си, оздравит ћеш…” “Да”, говорим, “осјећам се боље” и гледам весело у мужа који не зна што га чека.
А моја дјеца? Зову ме, посјећују, спремају ми посебне ручкове, а ја глумим ентузијазам пред једним дјететом које кужи да глумим. Другоме кукам.
Жао ми је људи који ме не пуштају да одем, а онда ми пада на памет како бих се ја осјећала на њиховом мјесту. Убила бих бога у њима ако би клонули. Задавила бих мужа кад би ми рекао, кад ја умрем на каучу ће сједити, здрави господин и убацивати ти јагоде у уста…
"Је*але те јагоде", вриснула бих хистерично, "бори се за живот, не планирај моју будућност". Зато му нисам споменула ону си*ату кухарицу.
Пријатељица ме опет зове: 'Замисли, није заборавио на годишњицу, уплатио нам је љетовање на Корчули…' А онда ме забринуто пита, "како си?" Осјећа се кривом.
Хтјела бих мојим драгима нормалним гласом рећи, не бојим се, спремна сам, опустите се и ви. Зашто морам цвркутати, желим живјети, желим живјети желим живјети…
Кад ћемо сви ми схватити да се смрт дешава и онима које волимо?", стоји у најновијем посту.
Подсетимо, у једном подкасту је у Хрватској причала о свом здравственом стању у ком се нашла.
- Имам јако агресивни рак жучних каналића који се ретко открива. Била сам на прегледу три пута и сваки преглед је коштао 1.000 евра у приватној клиници. У Хрватској се може оперисати ова врста рака, а рецимо у Америци то још нема. Прво те зраче и онда се смањује рак, па је хирургу лакше да га извуче, да направи широк рез. Отишла сам код хирурга и био је јако задовољан операцијом.
Открила је и какву сахрану жели.
„Ту су и погребни трошкови. Бебе су најсрећније док стоје на рубу мајчиног гроба и јецају у неверици.Организовала сам своју сахрану. Платила сам човека да моју урну одвезе барком на отворено море и прах истресе у дубину. До смрти ме ждерало дете, након смрти ће ме гутати рибе. То ће ми бити најбоља инвестиција у животу, опростите, после живота. Ј****е! Моје дете воли ораде. И након смрти ћу бити јестива?“, пише Рудан.
