Zaljubio se u svoju studentkinju, godinu dana joj slao anonimna pisma i voleo je do kraja života
Upoznali su se davno. Te 1950. godine Bet Dejvis snimila je kultno ostvarenje "Sve o Evi", Diznijeva bajka o "Pepeljugi" širila je magiju po svetskim bioskopima, Grejs Keli spremala se za svoju prvu ulogu, Merilin Monro igrala je u "Džungli na asfaltu"... A na drugom kraju planete sudbina je ukrštala puteve dvema budućim jugoslovenskim filmskim i pozorišnim legendama. Jelena Žigon, u to vreme Jovanović, imala je 17 godina, a Stevo Žigon 24.
LJubav je planula na prvi pogled, kako su kasnije pričali. Bio je šarmantan, markantan i poseban, govorila je lepa glumica, tada studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, gde je on radio kao asistent, jedan od prvih još od osnivanja. U takvom spletu okolnosti, Žigon je smatrao neprimerenim da otvoreno iskazuje ljubav studentkinji, pa je morao da smisli drugi način da dopre do njenog srca.
Čitavih godinu dana na Jeleninu adresu Stevo je slao anonimna pisma, udvarajući se uporno, ali nenametljivo. Tad još zvezda u usponu, bio je opčinjen jednom od najlepših Beograđanki svog vremena, gracioznom damom, koju su nekad zvali i "srpskom Sofijom Loren". Kada je došlo vreme da se upozna s njenim roditeljima, u Jelenin dom došao je s violinom. Pričao je da mu je jednom spasila život, pa se nadao da će možda opet u tome uspeti.
Naime, tokom Drugog svetskog rata Stevo je dve godine proveo u zloglasnom koncentracionom logoru Dahau. Svirao je u orkestru i zimi je ispod robijaškog odela krišom nosio još jedno, svečano, za nastupe. Žigon, žigosan brojem 61.185 u tom strašnom mestu, toliko strašnom da nijedna ovozemaljska reč za takav užas ne postoji, kasnije je stoički primao sve udarce života. "Šta ćeš, takvo mi je prezime".
Venčali su se osam godina posle prvog susreta. "Oženio sam se kada sam u svemu stasao, kada sam znao šta hoću i šta treba sve da činim. Neosporno, brak sa Jelenom bio je za mene velika inspiracija, a i dobit. NJeno poreklo od Katuna i od Vasojevića Reke, uz njenu lepotu, i duše i tela, to je bila oživotvorena bajka. I ja sam toj predivnoj ženi, i majci, mnogo zahvalan. Brak sa njom je moja najveća sreća".
Tako je govorio veliki Stevo Žigon, koji je, osim čuvenog majora Krigera iz "Otpisanih", ostvario još niz uloga koje imaju mitski karakter, posebno u pozorištu – Hamlet, Jago, Robespjer...
"I danas joj, ovako mator, govorim Marčbenksa: 'Žudim za tobom, ne da bi bila moja u mraku poverenja, već u nespokojstvu žive sumnje koja nanosi rane'. I sada je lepa moja Jelena. Au, mnogo je lepa! Mnogi koji su bili zaneseni njenom lepotom nisu stigli da vide koliko je veliki njen dar", rekao je bard sedme umetnosti mesec dana pre nego što se, 28. decembra 2005. godine, preselio u večnost.
Marčbenks kojeg pominje je uloga iz komedije "Kandida" Džordža Bernanda Šoa, kojom je 1952. diplomirao.
Jelena Žigon, čija je radna biografija takođe raskošna, od kultne "LJubavi i mode", preko "Žikine dinastije" i omiljene filmske prije, sve do nadahnutog čitanja poezije Desanke Maksimović, preminula je 10. aprila 2018. NJihova ćerka Ivana takođe je istaknuta dramska umetnica, dok se sin Nikola odlučio za slikarstvo.
(Blic)
