NJen intervju se dogodio dan pre nego što je sud u Parizu odlučio da je Žerard Depardje kriv za seksualni napad nad dvie žene 2021. i osudio ga na uslovnu zatvorsku kaznu.
Prvi intervju glumačke ikone Brižit Bardo posle jedanaest godina izjegavanja medija, iznenadio je francusku javnost. Prvo zato što je razgovor bio televizijski, a 90-godišnja glumica do sada je izbegavala pojavljivanje ispred kamera. Napravila je presedan za francusku televizijsku i radijsku mrežu BFM TV, a je trajao čak 47 minuta. Snimljen je u njenom domu u blizini Sent-Tropea, vodio ga je Stiven Beleri, urednik na toj televizijskoj mreži, a emitovan je 12. maja ove godine.
Razlog zbog kojeg je pristala na intervju je njena kampanja za ukidanje lova na divlje životinje s goničima, o čemu je nedavno pisala i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
Kada su je novinari posetili, otkrila im je kako jutra provodi na svom imanju "La Madrague" dok je tokom poslepodneva u svojoj vili "La Garrigue". Ostavila je utisak vitalne dame. Zavezala je kosu i u nju ubacila nekoliko crvenih cvetova. Laganom linijom olovke istakla je oči. Nosila je jednostavan crni top, krasio ju je samo tanki, tanki zlatni lančić oko vrata.
Kamera je uhvatila nekoliko detalja u njenoj rustikalno uređenoj vili: smeđe i narandžaste sofe sa živopisnim dezenom, stropove s gredama, podne u boji terakote, veliki kamin. Svuda se vidi puno knjiga. Kao i u svakom svom domu, Bardo živi okružena svojim životinjama zbog čega je novinare zamolila da taj dan ne obuku belo.
"Uokolo lutaju životinje. Psi, guske, kokoške. Poni, konj i magarac nalaze se u ograđenom prostoru, malo dalje", otkrio je za Le Parisien Stiven Beleri objasnivši da glumica nije htela da se članovi ekipe isprljaju.
"Nepravedno su stigmatizovani"
Kad su ga kolege upitale kako se osećao tokom razgovora s filmskom ikonom, evo što je rekao: "Bio je to trenutak van vremena. Nikada nisam doživeo ništa slično, nikada nijedan od mojih intervjua nije imao takav uticaj", izjavio je profesionalac kojem to definitivno nije bio prvi VIP intervju u životu.
Poznato je da se glumica već 50 godina beskompromisno zalaže za prava životinja, a kad je rekla ono što je htela o njoj najvažnijoj temi, podelila je sećanja na svoj filmski život i iznela stavove koji se nisu svima svideli.
Samo dan pre nego što je Žerard Depardje uslovno osuđen za seksualni napad na dve žene tokom snimanja filma "Les Volets Verts" (Zeleni kapci) 2021. godine, izjavila je: "LJudi s talentom koji zgrabe devojku za pozadinu, bivaju bačeni na dno jame. Trebali bismo im barem dopustiti da nastave da žive. Oni više ne mogu da žive", prenosi Tajms. Protumačila je to na način da su talentovani muškarci nepravedno stigmatizovani zbog svojih postupaka. Veruje i u to da oni "neće naći puno posla" nakon javne erupcije reakcija i kritika. Izjavila je i to da "feminizam nije njena stvar i da voli muškarce." Novinar joj je rekao da se mogu voleti muškarci i da se u isto vreme gaje feministički stavovi na šta mu je ona kratko odgovorila: "Ne".
Nekadašnji globalni seks simbol koji se 1973. iz glume povukla vrlo rano, sa samo 39 godina i posvetila borbi za prava životinja, prvi put se pojavila na velikom platnu 1952. u filmu "Devojka u bikiniju". Proslavila se 1957. godine ulogom u filmu "I Bog stvori ženu", postala globalni (seks) fenomen i simbol francuskog filma. Tadašnji francuski predsednik de Gol nazvao ju je podednako važnim "francuskim izvoznim adutom kao i automobili marke "Renault".
Lokomotiva ženske istorije
Filozofkinja i feministkinja Simon de Bovuar o njoj je 1959. napisala esej "Brigitte Bardot i Lolitin sindrom" u kojem ju je opisala kao potpuno slobodnu i nazvala ju "lokomotivom ženske istorije".
Recimo i to da je BB tumačila glavnu žensku ulogu u filmu Žan-Luk Godara "Prezir" iz 1963., dok je za ulogu u filmu Luja Mala "Viva Maria!" 1965. bila nominovana za nagradu BAFTA za najbolju stranu glumicu. Ukratko, učestvovanjem u ozbiljnim filmovima velikih reditelja, Bardo je pokazala da nije samo "seksi mačkica" francuskog filma, kako su joj francuski mediji tepali na vrhuncu popularnosti. I baš zato je javnost zatekao njen nedavno izrečen stav prema seksualnom uznemiravanju žena (na filmu) koji se poklopio s ranijim potezom 81-godišnje Ketrin Denev. Diva je potpisala 2018., sa 100 žena pismo u kojem se osuđuje "mržnja prema muškarcima i seksualnosti" kao i talas "osuđivanja" usmeren protiv pokreta #MeToo. Ukratko, smatrale su da je muška "sloboda dosađivanja... neophodna za seksualnu slobodu" odnosno za zavođenje, prenosi CNN.
Dodajmo i to da je Brižit Bardo u svojoj autobiografiji "Inicijali BB" iz 1996. napisala: "Feministkinje su se borile da postanu kao muškarci. A ja sam se celi život borila da ostanem ono što jesam – žena.“ Ukratko, veruje u to da je ženska moć u ženstvenosti dok je pokret #MeToo ocenila kao licemeran i puritanski.
Lepota joj je postala zatvor
Ali, u toj priči postoji i druga strana medalje.
"LJudi me nisu gledali kao osobu, već kao nešto poželjno, nedostižno, kao seksualni objekat. Nisam mogla da pobegmnem od toga — bila sam zatočenik slike koju su drugi stvorili," požalila se 1997. u intervjuu za nemački "Der Spiegel" dok je u spomenutim memoarima napisala:"Moja lepota je bila prokletstvo. LJudi su mi se divili, ali me nisu voleli." Pored toga, pre 43 godine, za Paris Match je priznala da život idealizovanog simbola ženstvenosti, savršenstva s filmskih plakata, nije baš uvek ispunjavao.
"Nisam bila stvarna osoba za publiku. Bila sam mit, fantazija. I postalo je nepodnošljivo živeti kao neko ko uopšte ne postoji." Ukratko, smatrala je da niko ne želi nju, stvarnu osobu i "ranjivu, slobodoumnu, često tužnu ženu." Živela je u vreme kad se (neželjeno) hvatanje žena za stražnjicu smatralo komplimentom bez obzira na to što one čija je stražnjica o tome misle i kako to doživljavaju. Danas se situacija po tom pitanju, na sreću menja. U prvi plan sve više dolazi emocionalna cena koje seks simboli, pa i velika francuska glumica, postaju svesni u zrelijoj dobi.
"Biti lepa nije zločin. Uživala sam u tome, ali nisam znala da će mi to postati zatvor," proročanski je o toj temi napisala Brižit Bardo u svojoj autobiografiji.
(Gloria.hr)
