Pesma 'Kiša je padala' Tome Zdravkovića nastala je iz ljubavnog razočaranja, a njena emotivna priča i dalje dirne publiku.
Poznato je da je legendarni pevač Toma Zdravković živeo boemskim životom, a njegove pesme i danas bude emocije kod publike širom regiona. Decenijama nakon nastanka, njegovi najveći hitovi i dalje su nezaobilazan deo svadbi, proslava i kafanskih večeri.
Malo je onih koji mogu da ostanu ravnodušni kada se zapevaju Tomine pesme, koje kafanski muzičari često nazivaju vanvremenskim, dok ih publika smatra neprocenjivim delom domaće muzike. Ipak, iza nekih od njegovih najlepših stihova krile su se teške životne priče. Upravo zato pesma „Kiša je padala“, više od tri decenije nakon nastanka, i dalje intrigira javnost, jer se veruje da u njenim stihovima leži bolna ispovest i deo pevačeve intimne životne drame.
Ovu emotivnu numeru Toma je svojevremeno posvetio jednoj dami, a detalje o tome kako je tačno nastala javnosti je otkrio Živko Dodik. Ovaj Banjalučanin imao je privilegiju da poznaje slavnog pevača i više puta je uživao u njegovoj pesmi i druženju.
Kad god bi se sreli, Toma mu je otvarao dušu i iskreno pričao o svom životu.
Pričajući o tome kako su nastajali njegovi najveći hitovi, pevač je priznao da je inspiraciju najčešće crpeo iz tuge, teškog života i razočaranja. Dodik je jednom prilikom za "Alo" preneo Tomine reči:
- Sećam se da mi je jednom rekao: "Najviše sam tekstova, pisao iz duše, patnje, boli, teškog života. Sedim u kafani, iznerviraju me, a ja kažem konobaru da mi donese blokčić i napišem pesmu".
Iz patnje se izrodio najveći hit
Upravo iz jedne takve patnje izrodila se i pesma "Kiša je padala". Inspiracija za nju bio je jedan sasvim neočekivani ljubavni poraz koji je Toma doživeo u Zrenjaninu. NJegov susret sa ženom koja je nekada gajila snažna osećanja prema njemu ostavio mu je ožiljak na srcu. Dodik je do detalja ispričao šta se dogodilo, citirajući ono što mu je Toma tada rekao:
- Ispričao mi je kako je napisao pesmu "Kiša je padala". Neka devojka iz Zrenjanina bila je luda za njim, ali on nije mario. Jednom prilikom, dok je bio u Zrenjaninu, setio se nje i odluči da joj ode do stana. Pozvoni i pita je da odu na piće ako ima vremena, a ona mu kaže: "Žao mi je, švaleru, kasniš. Da te upoznam sa mojim mužem". Kaže da se tad osećao kao da ga je neko polilo vrelom vodom. Seo je u autobus, kiša je padala, a on je plakao kao dete.
Ova anegdota najbolje ilustruje Tominu izjavu da su mu pesme nastajale "iz duše, patnje, boli i teškog života", takođe ova priča nas podseća da iza najlepših boemskih pesama uglavnom stoje najdublje lične tuge i rane njihovih autora.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
