Da li se veštačka inteligencija otrgla kontroli - razgoavrali smo sa Tanjom Pujin.
Već tri decenije Tatjana Pujin živi u Rimu. Sa Tanjom smo razgovarali o veštačkoj inteligenciji i digitalizaciji.
Pročitajte još: "Videli smo ih, imali su voštano lice": Skijaše su OZRAČILI VANZEMALJCI, a posledice su bile neverovatne
- Kako je trenutna situacija dovela do ubrzanja digitalne transformacije?
- Registracija i prodaja naših ličnih podataka bila je prisutna i pre pandemije. To je fenomen koji se razvio poslednjih decenijama, dok nismo došli u situaciju da smo sami počeli da ostavljamo "onlajn" tragove svega što smo radili i pretraga koje smo pravili.
Sami objavljujemo gde smo bili i o čemu razmišljali.
Kapitalizam opservacije
Američki sociolog Šošana Zubof je davno dala naziv ovom fenomenu: "kapitalizam opservacije". Ne verujem da ćemo završiti pod totalnom kontrolom digitalizacije, jer je Evropski parlament već doneo inovativne zakone koje štite građane i pojedince od invazivne totalne kontrole ličnosti. I u Americi se već neko vreme diskutuje na ovu temu.
- Da li postoje pozitivni aspekti digitalizacije?
- Postoje pozitivni aspekti digitalizacije - tu je porast broja firmi koje rade "smart working", baš kao i škole, a didaktički program preko interneta daje dobre rezultate u smanjenju zagađenosti vazduha i poboljšanja kvaliteta životnog okruženja. Međutim, tu su i negativne konsekvence po ekonomiju jednog grada, kao i loš uticaj na psihologiju pojedinca.
Pročitajte još: Najveća komunistička TAJNA: Ko je ubio 4.000 Srba i 12 Nemaca i zašto je Mustafa Golubić viđen u Smederevu?
Foto: Depozit
- l Svi smo dobili "digitalnog blizanca", koji bi, teoretski, trebalo da se ponaša identično nama u digitalnom svetu...
- Digitalni blizanac je figura koja je došla sa digitalnom transformacijom, a njegovo srce je veštačka inteligencija. U dokumentarnom filmu Džefa Orlovskog "Socijalna dilema" možemo naći priču o individui zarobljenoj u smislu da gubi moć rasuđivanja i moć reagovanja, jer umesto nje reaguju i razmišljaju socijalni mediji, odnosno - algoritmi.
Pročitajte još: NAJDUŽA NOĆ u istoriji čovečanstva dogodila se 536. godine i trajala je 18 meseci. Šta se tačno desilo?
Socijalni kredit
Izgleda da ćemo u budućnosti biti prisiljeni da biramo između sistema zasnovanog na socijalnom kreditu ili opservativnom kapitalizmu o kojem piše Šošana Zubof. LJudi su sve više i više zatvorenici sopstvenih identiteta, i nije reč samo o algoritmima, već i o novom socijalnom modelu koji utiče na naš svakodnevni odnos prema životu.
- Da li je to znak za uzbunu?
- Evropski parlament, Komitet EU za ekonomiju, izglasao je da regulisanje i primena veštačke inteligencije moraju biti transparentni sa aspekta etike i zakona, i da je moraju kontrolisati ljudi. Mi sami smo ukazali veliko poverenje svim virtualnim instrumentima (mobilni telefoni, tableti, računari) i zato kao pojedinci počinjemo da gubimo memoriju, prosuđivanje, maštu, privatnost.
Naš digitalni blizanac će predviđati naše želje i ponašanje.
Pročitajte još: U GROBU zazidanom pre dva milenijuma gorelo je SVETLO! U čemu je tajna "večite LAMPE"?
Digitalni blitanac predviđa naš izbor
Veći deo naših privatnih podataka je već dostupan drugima - govorimo o digitalnom blizancu. On se pokazao kao dobar i neophodan saveznik u industriji. Predviđa se da će u bliskoj budućnosti proširiti svoju moć i dominirati i u privatnim sferama: ne samo kao pomoć u našoj orijentaciji, već će predviđati naše izbore i naše ponašanje.
Foto: Depozit
Šta je digitalni blizanac?
- Ima li, na primer, "Fejsbuk" istinitu sliku o nama?
- U budućnosti, programiranje digitalnog blizanca za svakog od nas traži sposobnost da se repliciraju atomi u formatu "bitova", da to budu identično oslikani atomi, kao u ogledalu. Sarako piše i kako smo tragove koje ostavljamo onlajn "proširili" upotrebom pametnih stanova, pametnih automobila, i ostalih "proteza" tehnološke industrije. Takođe, sve je više instrumenata i kamera sa senzorima, a sve je to "hrana" za naš digitalni duplikat.
Pročitajte još: Najviše vampira živelo je u Podunavlju, a problem je rešen KINDžALOM
- Kada je prvi put pomenut "digitalni blizanac"?
- Koncept "digital twin" se pojavio prvi put 2001, kod Majkla Grejvsa, danas glavnog naučnika za unapređenje proizvodnje na Institutu za tehnologiju Floride. Pomoć digitalnog blizanca - preko baza podataka, mašinskog učenja i veštačke inteligencije - putem tehnologije koju svakodnevno koristimo, će dati svakome od nas mnoga enormna saznanja, ali postoji opasnost da - što ih više budemo koristili - manje upotrebljavamo svoje prirodne sposobnosti (misliti, projektovati, birati, planirati).
Sami ostavljamo tragove Foto: V. Danilov
Pročitajte još: Aleksandar je pobedio poslednjeg samuraja, ponizio Japan i vratio se kući
Prate svaki naš korak
- Šta će ostati od slobodnog mišljenja i slobode?
Trenutno smo praćeni, a u budućnosti će i naš najmanji trag biti zabeležen, dakle, ništa neće biti slučajno, čak ni naše ponašanje. Svedoci smo razmene između psihologije i tehnologije. Naši unutrašnji sadržaji se pomeraju, dok u nama motive za izbor počinju da grade algoritmi koji polako preuzimaju kontrolu našeg intimnog dela ličnosti. Dakle, treba da čuvamo na najbolji način svoj identitet, odgovornost prema sebi, i način ponašanja.
Pročitajte još: Betmen je bio debeljuškasti mesar, a Holivud je na njemu zaradio milijarde! (VIDEO)
Šta su pametni gradovi?
- U eri veštačke inteligencije i digitalizacije, šta nam donose "pametni gradovi"?
- Pristali su na izazov da bi unapredili svoje gradove, jer se broj stanovnika konstantno povećava. To je moguće realizovati pomoću veštačke inteligencije. Istraživanja koja se bave ovim sektorom kažu da će u 2021. za razne digitalne transformacije u gradovima biti potrošeno preko dva biliona dolara. Ovakvi gradovi već postoje - Madrid, NJujork, Najrobi, Hong Kong, Singapur.
Po proračunima OCSE, Organizacije za kooperaciju i ekonomski razvoj, do 2050. broj stanovnika na Zemlji porašće za dve milijarde. To je veliki izazov za društvo, za mlade ljude, jer tako nagli porast imaće posledice po životno okruženje i demografiju. Ako uzmemo u obzir da će se veći deo tog stanovništva naseliti u gradovima, treba već sada preduzeti nešto, da bi u budućnosti postojala harmonija između životne sredine i same održivosti grada.
Pročitajte još: Ruska vračara je u Mionici nepogrešivo čitala budućnost za 10 DINARA, a onda je nastao HAOS u srpskoj varoši
Veštačka inteligencija je možda jedan novi prelaz pun inicijativa, inovacija, uz poštovanje okruženja, u cilju poboljšanja života u gradu. Ove inicijative će sigurno povećati poslovne mogućnosti, efikasnost gradske i državne uprave i, naravno, ne smemo zaboraviti jačanje kulturnog segmenta grada.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
