· · Komentara: 0
Kolekcionarsko oružje

Krah dobre zamisli (FOTO)

Iako je “omirisao barut” tokom borbi američke mornarice početkom dejstava na Pacifiku, zanimljivi automat Reising nije doživeo ni delić slave kojom su ovenčani modeli Tompson M28, M1 i M1A1

1598603227_reising.jpg
reising - foto: depositphoto

Uobičajena asocijacija za američkog vojnika u Drugom svetskom ratu je proslavljena poluautomatska puška M1 Garand, iako su njihove oružane snage tokom najvećeg svetskog sukoba svih vremena koristile čitavu paletu streljačkog naoružanju. 

Pročitajte još: Od ratnog heroja do kolekcionarske ikone (FOTO)

LJubitelji kompjuterskih igara sa tematikom Drugog svetskog rata sigurno se sećaju naslova “Medal of Honor Pacific Assault”, gde se u početnim misijama pojavljuje malo poznati automat Reising. 

Evropa vapi za automatima 

Armijski krugovi su smatrali da je zbog slabog mehanizma Reising nepodesan za vojnu upotrebu, foto: depositphoto

Iako nije napravljen u milionskom “tiražu” poput nekih drugih modela iz te epohe, svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji oružarstva, makar kao pokušaj da se vojnim krugovima nametne jedno rešenje u datom trenutku.
U početnoj fazi Drugog svetskog rata ođednom je neslućeno narasla potražnja za američkim automatima Tompson Model 1928 u kalibru .45 ACP, te domaća industrija nije imala dovoljno proizvodnih kapaciteta da odgovori, a SAD još nisu ni ušle u rat. Svestan kako se ukazala šansa za proizvodnju drugačijeg koncepta, konstruktor Reizing je osmislio automat koji bi svojim svojstvima mogao da bude adekvatna zamena hronično nedostajaćim “tompsonima”. 

Osmislio je oružje koje neće dejstvovati sa zatvaračem u zadnjem položaju kao ostali automati tog vremena, prilagođeno za prostiju produkciju bez previše zahtevnih mašinskih procesa, sa raznolikim poljem primene u oružanim snagama. 

Precizno jedinačno dejstvo 

Prvobitni model imao je cev dužine 28 cm sa Kats kompenzatorom na kraju, jednodelni drveni kundak i okvire kapaciteta 12 i 20 metaka, foto: depositphoto

Na osnovu svog pređašnjeg iskustva prilikom modernizacije pištolja Kolt M1911, primenio je sistem odloženog trzaja zatvarača koji se posle uvođenja metka u cev nalazi u prednjem položaju, što je rezultiralo vrlo preciznom poluautomatskom paljbom i izuzetno malim trzajem po otvaranju vatre. Odabran je provereni metak .45 ACP za pištolje i automate radi unifikacije kalibra, a od 1940. godine je registrovan patent pod oznakom M50, dok je godinu dana kasnije proizvodnja poverena fabrici “Harington i Ričardson Arms Inc”. 

Talentovani konstruktor
Judžin Reizing (Eugene D. Reising) bio je uspešan strelac-takmičar i pomoćnik najvećeg oružarskog genija svih vremena Džona Brauninga, talentovan konstruktor svog doba sa više desetina patenata. Kasnih tridesetih godina prošlog veka, predstavio je svoj dizajn neuobičajenog automata pojednostavljenog načina izrade za to vreme, svestan da je samo pitanje vremena kada će novi rat iz Evrope prerasti u globalni sukob najviših razmera.

Na početku produkcije najviše interesovanja su iskazale određene policijske službe jer su svi automati Tompson odlazili u vojne jedinice. Po svojim opštim karakteristikama, ovo je više bio karabin na pištoljski metak, kako sami Amerikanci to vole da deklarišu. Iako je imao opciju automatske paljbe, Reising je svojstvima bio prilagođeniji za precizno jedinačno dejstvo, ali izgledom je bio nalik kompaktnoj pušci za pištoljski metak, koje su još uvek popularne u SAD. 

Test u Fort Beningu 

Prvobitni model je imao cev dužine 28 cm sa Kats kompenzatorom na kraju, jednodelni drveni kundak i okvire kapaciteta 12 i 20 metaka. Zadnji nišan je gradiran za udaljenosti od 50 do 300 jardi, u automatskom režimu teoretska kadenca je bila oko 500 metaka u minuti. Uskoro je predstavljen model M55 sa preklopnim metalnim kundakom i cevi bez kompenzatora, sa namerom da ga primarno koriste padobranci i posade oklopnih vozila. 

Usledila je varijanta M60 koja je imala dužu cev od 47 cm i bila predviđena za samo jedinačnu paljbu, jer se smatralo da je upravo takvo oružje primereno za civilne korisnike i razne službe obezbeđenja. Varijacija M65 u kalibru .22 LR nije naišla na očekivani odziv, jer je tržište već bilo preplavljeno raznim modelima kvalitetnih pušaka u tom kalibru. 

Pročitajte još: Već samo ime legendarnog proizvođača - MAUSER, govori da je u pitanju izuzetno oružje (FOTO)

Kats kompenzator je trebalo da smanji odskočni ugao prilikom paljbe, foto: depositphoto

Stvari nisu nisu baš najsrećnije krenule ni sa modelima M50 i M55 namenjenim vojnoj upotrebi. Vojska SAD je testirala automate Reising u Fort Beningu tokom jeseni 1941. i tom prilikom je konstatovano više nedostataka koji to oružje čine neprimerenim za vojnu upotrebu. To se najpre odnosilo na komandu za zapinjanje zatvarača, u vidu poluge locirane sa donje strane prednjeg rukohvata. Bilo je predviđeno da se ona aktivira prstom slabije ruke povlačenjem unazad, što je ocenjeno kao konstrukcioni nedostatak jer je ta radnja mogla neželjeno da se izvrši prilikom prihvata tokom otvaranja paljbe, što može rezultirati potencijalnim zastojem. 

Precizan i nepouzdan 

Komplet oružja i opreme kakav su nosili marinci na Pacifiiku, foto: depositphoto

Ređali su se primeri koji su pokvarili reputaciju automata M50 i M55. Usled pravih vapaja svojih boraca zbog brojnih zastoja automata Reising tokom kampanje na Solomonskim ostrvima (okviri su bili neupotrebljivi zbog prodora blata i peska), potpukovnik Merit Edson je naredio da se svi primerci u njegovoj jedinici jednostavno bace u reku Lungu punu krokodila. Svojim borcima je kao zamenu podelio spore, ali uvek pouzdane repertirke Springfild 1903. 

Povlačenje iz prvih borbenih redova 

Međutim, kritike oko svojstava modela 50 i 55 su bile sve učestalije. Rasklapanje radi uklanjanja zastoja bilo je prilično otežano zbog mnonštva sitnih delova podložnih kvaru ili gubljenju, često su se lomile udarne igle, a selektor paljbe je bilo teško kontrolisati u uslovima slabije vidljivosti, što zaista ume da zbunjuje korisnika. Kada je u novembru 1943. godine konačno pristiglo dovoljno pušaka Garand, karabina M1 i automata Tompson, skoro svi primerci Reisinga su bili raspoređeni mornarima i pozadinskim jedinicama, pripadnicima Obalske straže, kao i britanskim, kanadskim i sovjetskim saveznicima u sklopu programa vojne pomoći “Lend liz”.

Mehanizam je najsličniji malokalibarskim puškama tog doba, foto: depositphoto

Smatra se da je primeraka modela 50 i 55 namenjenih oružanim snagama proizvedeno oko 120.000, od toga su oko dve trećine koristili marinci. Fabrika H-R se uzdala u civilnu prodaju karabina Model 60, ali je proizvodnja okončana 1949. godine, posle samo tri hiljade napravljenih primeraka. 

Naoružavanje policije u SAD 

Firma je ipak uspela da neisporučene primerke automata namenjenih vojsci proda policijskim agencijama u Americi, jer su jedino one još cenile preciznost i mogućnost kontrole ovog oružja prilikom paljbe. No, 1957. godine, proizvodnja je stala posle 5.500 dodatnih primeraka model 50. Slično se dogodilo i sa stranim narudžbinama modela 60, pa je šezdesetih godina prošlog veka definitivno stigao kraj ove zlosrećne storije. 

Sam Judžin Reizing posle rata je izjavio kako je njegov model bila odlična zamisao u datom trenutku, jer je bio višestruko jeftiniji (M50 je u proizvodnji koštao oko 50 dolara, nasuprot 225 koliko je trebalo za Tompson), a probleme sa zastojima je pravdao nedovoljnim nivoom obučenosti ljudstva. Posle toga je usledila salva negativnih komentara ratnih veterana sa pacifičkog bojišta, koji su navodili raznorodna sećanja kako i zašto ovaj automat nije bio omiljen među korisnicima. 

Sećanja ratnih veterana 

Najpre su skrenuli pažnju kako su automate Reising po formaciji uobičajeno zaduživali oficiri i podoficiri Marinskog korpusa, koje je krajnje degutantno proglašavati za slabo obučene jer su u najkrvavijim borbama dokazali svoje ratne veštine. S druge strane, tom prilikom je ukazano da su konkretni korisnici imali osećaj slabe sopstvene vatrene moći usled malog kapaciteta okvira. 

Kod modela 55 tokom rafalne paljbe metalni kundak je neretko umeo da se neželjeno pomeri u preklopljeni položaj, foto: depositphoto

Objektivnosti radi, ovakva opaska nema uporište u realnosti jer je mnogo hvaljeni automat Tompson M1928 takođe imao identičan broj od 20 metaka kalibra .45 ACP u svom okviru, jer su okviri od 30 metaka usvojeni tek u kasnijoj fazi sukoba. 

Takođe, treba imati na umu da je zbog niže brzine paljbe Reising mogao da obezbedi više korisnih kratkih rafala od popularnog “Tomija”, tako da apsolutno padaju u vodu takve kritike. 

Neprihvatljive mane 

No, neke od iznetih pokuda vezanih za modele M50 i M55 zaista ne treba tretirati kao neosnovane. Najpre, kod modela 55 metalni kundak je tokom rafalne paljbe umeo neretko da se neželjeno pomeri u preklopljeni položaj, što je, najblaže rečeno, iritantno iz ugla strelca. Mnogo opasniji je višestruko dokumentovani slučaj oštećenja uvodnika okvira, čime se oružje momentalno onesposobi za dejstvo. Na površinu su isplivali neki nedostaci poput nemogućnosti međusobne izmenjivosti delova, što je potpuno neprihvatljivo za oružje namenjeno vojnoj upotrebi. 

Manja količina je isporučena sovjetskim saveznicima u sklopu "Lend liz" programa vojne pomoći, foto: depositphoto

Pročitajte još: Ne nazire se idealno rešenje kalibra jurišnih pušaka (FOTO)

Istisnut od strane pojednostavljenog Tompsona M1 i M1A1, te "mazalice" M3, Reising je već u zadnje dve ratne godine smatran potpunim koncepcijskim promašajem. To nije istinito iz istorijske vizure, jer je on bio dostupan kada je bilo najpotrebnije i učestovao je u dejstvima iako su neka druga oružja pobrala lovorike. 

Milan MILANOVIĆ 

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.