Kraljevina Srbije nije učestvovala na Prvim modernim Olimpijskim Igrama, ali je na svečanom otvaranju podignuta srpska zastava i intonirana srpska himna.
Kralj Aleksandar Obrenović bio je prvi strani lider jedne države koji je 1896. posmatrao i, kako kažu tadašnji hroničari, "iz svečane lože toplo pozdravljao takmičare velosipedskih trka, a naročito maratonce".
Pročitajte još: Niko ne zna kako je napravljena KAPIJA SUNCA, a bila je portal u najstarijem gradu na svetu
Takmičenja su prekinuta zbog kralja Aleksandra
Takmičenja su na trenutak prekinuta da bi se srpskom kralju ukazala najviša počast, svirana je srpska himna, zavijorila se srpska trobojka. Grčki list "Romijus" je spevao: "Živeli Srbi i Grci, živele Igre, igre dedova i očeva naših i igre naših potomaka". U kraljevskoj pratnji bio je i Živojin Mišić, kasnije proslavljeni vojvoda u Prvom svetskom ratu.
Živeli Srbi i Grci, vikali su ljudi.
Ni takmičarski deo nije prošao bez našeg čoveka. Više od jednog veka bilo je potrebno da se sazna da je Momčilo Tapavica, pored toga što je bio prvi Srbin učesnik Olimpijskih igara, bio i osvajač odličja. Srbin iz Vojvodine, pod zastavom Ugarske je osvojio bronzanu medalju, odnosno lovorovu grančicu kao priznanje za treće mesto, takmičeći se u tenisu.
Pročitajte još: Jauci ubijenog žandarma odzvanjaju SMEDEREVOM: Ubistvo braće Lunjevica bilo je povod za smrt Drage Mašin
Prvi olimpijac je bio iz porodice graničara
To je činjenica koju su istoričari sporta zanemarili čitavih 100 godina i tek pojavom knjige Dejvida Veličinskog utvrdeno je da je Tapavica bio treći u jednoj od olimpijskih disciplina. Tapavica je ponikao u staroj šajkaškoj porodici ratnika graničara na Dunavu.
Tapavica je bio arhitekta
Rođen je u Nadalju 1872. od oca Arona, seoskog žandara i majke Jekaterine, rođene Kaćanski. Osnovnu školu završio je u Nadalju, gimnaziju u Novom Sadu, kao stipendista Matice srpske okončao je studije arhitekture u Budimpešti. Najpoznatije zgrade poput Matice srpske u Novom Sadu i Državne banke u Cetinju projektovao je u mladosti, kasnije je stvarao u Rimu, Lozani, Rabatu i Poreču. Umro je 10. januara 1949. godine u Puli, gde je i sahranjen.
Pročitajte još: U GROBU zazidanom pre dva milenijuma gorelo je SVETLO! U čemu je tajna "večite LAMPE"?
Na grudima Tapavice pucala su dugmad
- Ovaj kršni momak, na čijim su prsima pucala dugmad i šavovi gardijske uniforme pod pritiskom nabujalih mišića, bio je veliki drug i veoma obrazovan čovek - zabeležio je predsednik Mađarskog olimpijskog komiteta iz 1896. dr Ferenc Kemenp.
Imao je samo jednu manu
Bavio se raznim sportskim granama i bio fizički jači od svih vršnjaka. Imao je samo jednu manu: precenio je svoju snagu i to mu se osvetilo u Atini...
Pročitaje još: DUH Miroljub teroriše Kosmaj, a jedini spas je da mu se pokaže OVA stvar
Sve je želeo da uradi na brzinu, pa je jednom rukom podigao teg opterećen za dve ruke i mišić mu je pukao u ramenu. Da se nije igrao snagom, Ugarskoj bi doneo najmanje dve zlatne medalje iz Atine...
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
