· · Komentara: 0
ISTORIJSKE ZABLUDE

Kristofer Kolumbo je bio UŽASAN moreplovac: Nova saznanja bacaju u vodu "činjenice" iz knjiga! (FOTO)

Autor Oto Ingliš, zaronio je u arhivu, obratio se muzejima o njihovim artefaktima i spustio se u zečju rupu tražeći odgovore na najčešće laži u istoriji za novu knjigu.

1622966069_kristofer-kolumbo.PNG
FOTO: Piksabej

Mnogo od onoga u što nas podstiču da verujemo, vezano za prošlost, je laž.

Ohrabreni smo da budemo ponosni na statue ljudi za koje nikada nismo čuli i Imperije koje ne razumemo u potpunosti i sve vreme političari biju lažne „kulturne ratove“.

Vinston Čerčil nije verovao da bi se Nemačka usudila da pređe na britansko tlo.

Lažna istorija seže duboko - posebno na društvenim mrežama. U našoj eri populizma, mislio sam da je bilo krajnje vreme da neko raskrinka te lažne činjenice.

Pročitajte još: Dostojevski, Tolstoj i Puškin su poznati KOCKARI: Igre sa kartama su ih skupo koštale! (FOTO)

Zahvaljujući mobilnim uređajima, svi smo u stanju da izvršimo malu osnovnu proveru činjenica da bismo videli da li su događaji zaista prošli onako kako su nam rekli.

Ali mnogi od nas se ne trude - i nije svu lažnu istoriju lako razotkriti. Kao novinar, moja je dužnost da postavljam nezgodna pitanja, pa sam to razmišljanje primenio na istoriju.

Istorijske zablude

1) Hitler je bio "propali umetnik"

Jedna od glavnih zabluda je da je Hitler bio neuspeli umetnik. To je pojam u koji mnogi veruju i koji je započeo sam Hitler.

Slučaj iznosi u svom manifestu, Mein Kampf, napisanom 1925. godine, ističući svoj „neporecivi talenat“, objašnjavajući kako su se umetničke elite urotile da ga slome.

Pročitajte još: Bikovi NE JURIŠAJU na crvenu boju! Pet poznatih činjenica za koje smo svi verovali da su tačne, a zapravo su LAŽ!

Dakle, prema opštem mišljenju, Hitler je imao talenat za crtanje. Ali da li je baš tako?

Dok je Hitler mislio da je sjajan umetnik, čini se da niko drugi ne misli da je imao neki poseban talenat.

Dva puta ga je odbila Akademija likovnih umetnosti u Beču. Kritičar koji je video jedno od njegovih dela iz 1930-ih nazvao ga je „bolnim“.

Istražujući za knjigu, obratio sam se prodavcu umetničkih dela koji ih je opisao kao „minimalne ili nikakve umetničke vrednosti“ i opšti konsenzus tokom poslednjih 70 godina - čak i u ocenjivanju na slepo - uvek donosi „nula poena“ za Hitlerove slike.

Kristofer Kolumbor je bio loš čovek koji je ekploatisao svakoga sa kim bi došao u kontakt.

Moramo da zaustavimo mitologizaciju čoveka. Zapravo, on nije bio toliko propali umetnik koliko propalo ljudsko biće.

2) U vreme Kolumba, ljudi su mislili da je zemlja ravna ploča

Ovo je sjajan primer kako se lažna istorija provlači kroz priče iz detinjstva.

Godinama su knjige priča za decu u SAD-u i Velikoj Britaniji širile ideju da je Kristofer Kolumbo plovio na zapad da bi dokazao da je svet okrugao i Ameriku pronašao greškom - pa je logično, pre 1492. godine, svi su verovali u to.

To je sjajna priča - jedini problem je što Kolumbo to nije radio iz tih razloga, jer su (gotovo) svi to već znali.

Još 200. godine pre nove ere, grčki čovek po imenu Eratosten razradio je veličinu naše planete, a verovatno je da su i pre toga postojali podaci o izgledu planete.

Pročitajte još: Mlada se srušila na VENČANJU: Mrtvu je držali u sobi pored, dok je njena sestra morala da uradi UŽASNU stvar! (VIDEO)

Kolumbo je otišao na zapad da bi se obogatio i usput se izgubio. 

Bio je užasan moreplovac koji je eksploatisao gotovo sve sa kojima je došao u kontakt - do tačke kada je uhapšen i vraćen u Španiju, gde je umro u 55. godini.

Neobično, ravnozemlje se vratilo u modu poslednjih godina.

3) Britanija je zamalo izgubila Drugi Svetski rat

Godinama je održavana ideja da su 1940. godine, posle pada Francuske, kapetan Mainvaring i kaplar Džons bili poslednja linija odbrane i da bi u svakom trenutku nemačke divizije mogle izbiti na britansko tlo i zauzeti celo ostrvo.

Kao i mnoga deca koja su odrastala u Velikoj Britaniji 1970-ih i 1980-ih, i ja sam potpuno verovao u to.

Bučni govori premijera Vinstona Čerčila o „borbi na plažama“, hrabri Londonci koji ostaju smireni i du dalje...

Naravno, postojala je pretnja i kiša je padala svake noći s neba, ubivši preko 40 000 Britanaca tokom Blic kriga - ali rizik od stvarne, uspešne invazije 1940. godine zaista je bio vrlo minimalan.

Čerčil nije verovao da će Nemci pokušati - i rekao je to svom kabinetu.

Hitlerovi generali su sastavili planove, ali nikada nisu ozbiljno razmišljali da ih sprovedu. I za to je postojao pravi razlog.

Nemački general je smatrao da bi pokušaj da se pređe Lamanš bio ravan slanju ljudi u "mašinu za mlevenje".

Uprkos onome u šta smo mnogi milioni vaspitani da veruju, 1940-ih Britanija nije bila neka ruralna zabit sa kućama od slame, koju su branili gerijatrijski slučajevi sa  baštenskim grabljicama, već jedna od velikih svetskih sila - sposobna da povuče ogromne resurse iz svog ogromnog carstva.

Britanija je imala najmoćniju mornaricu na svetu i pokušaj da pređe Lamanš bio bi, prema rečima jednog nemačkog generala, poput slanja „ljudi u mašinu za mlevenje“.

Nemački plan zasnovan je na ideji da bi trajno bombardovanje moglo podstaći Britance da se pomire s Hitlerom - ali bio je slab, jer je Britanija držala većinu karata.

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU   

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.