· · Komentara: 0

SRBIJA legalizuje lov na "CRNO ZLATO": 5.000 evra za kilogram, ali NE MOŽE da ih bere ko hoće!

Lov na tartufe, koji se u Srbiji često odvija u sivoj zoni i koji se zbog visoke cene ove gljive završava i sukobima, konačno dobija mogućnost da se legalizuje.

1623392369_tartufi.JPG
Foto: JoutubePrintscreen

Prvi put u Srbiji sertifikat su dobila 84 komercijalna sakupljača i to je dobar početak da se "zabranjeni biznis" uvede u legalne tokove. Na ovaj način praktično se staje na kraj prisvajanju terena s tartufima, bušenju guma, trovanja pasa, pa i ubistvima koja su se dogodila prošle godine u okolini Sremske Mitrovice.

Kilogram belih tartufa neretko dosegne i po par hiljada evra, dok su crni osetno jeftiniji i mogu da se pazare za oko 150 evra po kilogramu.

U suštini sve zavisi od vrste, kvaliteta i godišnjeg doba te mu je cena u izvesnom smislu dosta "volatilna". Tako nije neobična situacija da je pre dve godine oko 850 grama belih tartufa plaćeno 75.000 evra, na tradicionalnoj aukciji u gradu Albi u italijanskom Pijemontu.

Sa izbacivanjem ove "discipline" iz "sive zone" u Srbiji sve je veći broj građana koji se odlučuju da se posvete "lovu na gljive".

Šta su tačno tartufi?

Tartufi su posebna vrsta gljiva, koja uglavnom raste u šumama Evrope. Rastu pod zemljom i zavise od okolne vegetacije iz koje crpe potrebne materije. Kako bi uopšte mogli da ih iskopate treba da imate ili svinje koje prirodno osećaju njihov miris ili psa koji je posebno dresiran.

Postoji nekoliko stotina različitih tartufa, od kojih je desetak jestivo. Tartufi su izuzetno cenjeni u gastronomskom svetu, prvenstveno zbog specifične arome koju imaju.

Pored izuzetnog ukusa, tartufi su čuveni i po svojim lekovitim svojstvima. Ovaj delikates se neretko koristi i kao prirodni lek za potenciju i vitalnost celog organizma.

Zašto je toliko skup?

Cena tartufa zavisi od mnogo faktora, prvenstveno odnosa ponude i potražnje i toga da li je godina sušna ili ne. Crni tartufi su oko 150 evra po kilogramu, ali desi se i sezona u kojoj on košta i manje od 100 evra. Beli tartufi, sa druge strane, dostižu cenu i do par hiljada evra.

Cena
Cena zavisi i od veličine, vrste jer postoji crni i beli koji su skuplji, zatim od stepena oštećenosti i oblika. Na cenu utiče i starost ove gljive, te je zreo tartuf veoma vredan, dok mlad ne vredi praktično ništa.

Prvenstveno da bi uopšte mogli da se pronađu potrebno je da se nabavi ili svinja ili dresiran pas. Prema određenim podacima, za jedno štene koje je obučeno za "lov" na tartufe potrebno je odvojiti između 500 i 1000 evra, što se u izvesnom smislu takođe uračunava u cenu.

Aroma, glavni adut ove gljive, vrlo brzo ispari, te je veoma bitno da tartuf što pre stigne iz šume do potrošača, i to dodatno povećava njegovu cenu.

Prema ocenama stručnjaka, cena tartufa je relativan pojam i svake godine se menja. Dešava se da je jedna otkupna cena u Srbiji, dok u inostranstvu dostižu višestruko višu vrednost. Tako se za tartuf od prosečnih 100 evra za kilogram u Srbiji, u Italiji može dobiti i 5.000 evra.

Novembar je inače prava sezona za tartufe. Tada ih u Srbiji ima najviše, a kvalitet gljive je najbolji. U Srbiji ih ima u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama. Ima ih i oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut. Procene su da se u Srbiji godišnje pronađe i do tri tone tartufa.

"Lov" na tartufe napokon legalan

Pre dve nedelje je prvi put u Srbiji održano oficijalno polaganje ispita za sertifikovanog sakupljača tartufa. Tom prilikom je sertifikate dobila 84 komercijalna sakupljača.

Zoran Jelenković, predsednik Mikološko-gljivarskog saveza, ukazao je, gostujući na RTS-u, da su domaći tartufi tek 20 odsto cene koja se dostiže u Italiji i da je kompletna količina koja se izvadi u sivoj zoni išla preko Hrvatske i prodavala se uglavnom u Italiji i Francuskoj kao istarski tartuf.

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.