Oko 45.000 belogardejaca je posle Oktobarske revolucije stiglo u Srbiju, a kompletan kadetski korpus našao je mir u Beloj Crkvi.
Bela Crkva ima nešto što nema niko drugi na svetu. Ova varošica, nazivana "ruska Atlantida" ima poseban muzej belogardejaca - Kadetsku memorijalnu sobu. Ironija ili ne, ali spomen soba "belih Rusa" se nalazi u Partizanskoj ulici.
Pročitajte još: Aleksandra je ugledala drva - POZLILO JOJ JE: Sigurno ne znate za PIJANU ŠUMU koja izaziva MUČNINU i NESVESTICU
Na poslednjem popisu u Beloj Crkvi je ostalo samo 12 Rusa, a Vladimir je jedan od njih. Memorijalnu sobu je osnovao Vladimir Nikolajevič Kasteljanov, građevinski inženjer u penziji. Sin je ruskog oficira koji je iz Vladikavkaza dve godine putovao do nove domovine.
Od 2.500 Rusa danas ih je ostalo samo 12.
Pored Kasteljanova u Belu Crkvu je stiglo još 2.500 "belih Rusa" koji su došli sa kadetskim korpusom, školom za kadete i Ženskim marjinskim donskim institutom. U Beloj Crkvi je radila, čak, i Nikolajevska konjička škola.
Pet putanja evakuacije kojima su stizali korpusi Foto: A. M.
Kada su se posle višegodišnjih putešestvija iz pet pravaca okupili svi kadeti u Beloj Crkvi je formiran Prvi ruski kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča. Rasformiran je do 26. septembra 1944. godine. Tog trenutka su mnogi ruski oficiri uništili svoje uniforme i ordenje.
Crvenoarmejci su Belu Crkvu oslobodili 1. oktobra, a partizani su počeli da streljaju Ruse.
Veliki broj ruskih emigranata je ponovo krenuo u rasejanje da po svetu traži sreću i danas se njihovi naslednici sreću na kongresima, a poslednji je 2010. godine održan u Beloj Crkvi.
Tada i svake godine na vrata doma Kasteljanov lupaju potomci "belih Rusa".
Pročitajte još: U Beogradu postoji knjiga od LJUDSKIH KOSTIJU i potpis poslednjeg PRAVOSLAVNOG CARA: Evo priče!
U muzeju su udžbenici, knjige, spomenari, fotografije...
Memorijalna soba je prilika da potomci doznaju kako su Rusi živeli u Beloj Crkvi, kako su izgledali, koje su knjige čitali. Ovde mogu da uzmu u ruke "Zmajadu" - spomenar u koji su se upisivali kadeti ili da dodirnu "Fausta" na ruskom čije su stranice požutele.
Ipak, tri predmeta u ovom muzeju imaju posebnu vrednost. Prvi je štap u kojem je deda Vladimirove e supruge urezao imena svih gradova u kojima su boravili tokom evakuacije. O ovom štapu je Nikita Mihalkov napravio dokumentarnu emisiju. Drugi su akvareli tih gradova koje je ujak naslikao.
Treći predmet je "kinžal" bodež njegovog oca koji je doneo iz Vladikavkaza. Naime, čukundeda Vladimira Kasteljanova je učestvovao u Borodinskoj bici, a otac je bio general.
Zavet velikog kneza je ostvaren.
Na zidu su slike cara Nikolaja i kralja Aleksandra, barona Vrangela, ruska zastava i amanet velikog kneza Nikolaja Nikolajeviča sa samrtnog odra 1928. godine:
„Molim Gospoda da našu otadžbinu vidimo slobodnu i u njoj trijumf mira, ljubavi i reda.“ Amanet se ispunio, a Vladimir je 11 puta bio u Rusiji.
Pročitajte još: Znate li zašto poštovaoci Dostojevskog kupe karanfil i izađu na trećoj stanici, kod manastira Aleksandar Nevski?
Vladimir Kasteljanov je čitav život tražio rođake u Rusiji. Konačno, 2012. godine je pronašao rođaku po dedi koja živi u Tveru. Ona je dolazila u goste i on je sa suprugom Valentinom, legendarnom profesorkom ruskog, išao u goste.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
