· · Komentara: 0
genetika

Na koga će DETE više ličiti, mamu ili tatu? Naučnici objašnjavaju šta utiče na to

Sada je i nauka pokušala da da odgovor, objašnjavajući čiji su geni jači u nasleđivanju, majke ili oca.

1604410904_Depositphotos_136997842_s-2019.jpg
Foto: Deposit

Na koga deca više liče, mamu ili tatu, često je pitanje koje postavljaju ne samo roditelji ili bake i deke, već i rođaci, prijatelji, poznanici.

Kada je u pitanju nasleđivanje gena, ali i čiji geni imaju više uticaja na izgled deteta, roditelji smatraju da odnos nije pola-pola gena oca i majke. Na primer, većina ljudi zna da gene nose lanci DNK, koji su sastavljeni od 23 hromozoma u obliku slova iks ili ipsilon. Oni su spakovani unutar ćelijskog jedra i DNK koju sadrže dolazi jednako od oba roditelja. Ali, ćelija sadrži još jedan hromozom, koji se krije unutar mitohondrije.

Mitohondrija, ili „baterija“ ćelije, proizvodi energiju za ćeliju i igra važnu ulogu u starenju ili nekim drugim karakteristikama organizma, utvrdili su naučnici. Mitohondrija ima sopstveni skup DNK koji nasleđujemo samo od majke.

Foto: Pixabay

- To je jasan dokaz da smo sličniji majci nego ocu - kaže Marika Haralambos, genetičar sa Kraljevog koledža u Londonu.

Pročitajte još: Ponašanje koje ukazuje da vaše DETE ne dobija dovoljno PAŽNJE: Pružite mu više

Pojedine studije sugerišu da mitohondrijalna DNK ima važnu ulogu kod ljudske fizičke izdržljivosti. Tako su, na primer, španski i izraelski naučnici ispitivali jedan mitohondrijalni gen, koji je povezan sa time koliko kiseonika možemo da koristimo tokom vežbanja.

NJihova studija pokazala je da je gen koji je povezan sa slabijom fizičkom kondicijom manje prisutan kod najboljih biciklista ili atletičara nego kod većine stanovništva.

Neka istraživanja tvrde da su očevi u prednosti kada je nasleđivanje izgleda dece u pitanju.

Međutim, umesto da se postavlja pitanje koji roditelj „prilaže“ više gena, može se postaviti čiji geni su uticajniji.

Većina razlika u izgledu ne zavisi samo od gena, već od serije hemijskih „prekidača“ koji se nalaze na vrhu naše DNK i govori našem telu koji deo gena da čita i prevodi, a koji da ignoriše, kaže Haralambos.

- Postoji ceo jedan nivo genetskih varijacija između ljudi koji nisu samo sekvence gena - kaže ona.

U fenomenu poznatom kao „utiskivanje“, ti prekidači u potpunosti isključuju pojedine gene, ali samo kad dolaze od određenog roditelja i ti obrasci ostaju i kod narednih generacija.

Većina istraživanja tvrdi da u našem telu postoji između 100 i 200 takvih gena, ali pojedine studije navode i da ih ima više. Takvi geni naročito su važni u mozgu i placenti.

Naučnici se, međutim, ne slažu da li ovakve gene više nasleđujemo od majke ili oca.

Pročitajte još: Zašto DECA tako rado grade ŠATORE i PEĆINE i zašto toliko žele da imaju SVOJ MALI SVET

Foto: Deposit

- Istraživanja uglavnom pokazuju da ih je jednak broj. U osobinama za koje su odgovorni ovi geni, ličićete više na majku ili oca. Međutim, kako „utiskivanje“ utiče na relativno mali broj gena, i kako je njihov broj balansiran u odnosu majka-otac, taj fenomen neće odrediti na kog roditelja ćete više ličiti - kaže Endrju Vord, genetičar sa Univerziteta Bat u Engleskoj.

Međutim, pojedina laboratorijska istraživanja tvrde da su očevi u prednosti kada je nasleđivanje izgleda dece u pitanju. Tako je istraživanje iz 2008. koje su sproveli naučnici sa američkih univerziteta Kornel i Sent Luis, pokazalo da majčini geni imaju 1,5 puta više šanse da budu ignorisani nego očevi.

Slične rezultate naučnici sa Univerziteta Severna Karolina dobili su sedam godina kasnije, uz to da su očevi geni bili aktivniji u mozgu, a majčini u placenti. Međutim, i jedno i drugo istraživanje do ovih saznanja došlo je na osnovu opita na miševima, dok oni na ljudima još nisu rađeni.

Ali, naučnici tvrde da čak iako su očevi ili majčini geni aktivniji, to ne znači da ćete više ličiti na njih.

Pročitajte još: EMPATIJA KAO ŠKOLSKI PREDMET? Da li bi trebalo i u SRBIJI da se uvede? DANCI znaju odgovor!

- Može da se desi da su neki geni, koji su kod roditelja bili ignorisani, kod dece budu aktivni. Može se reći da imamo genetsku sliku zahvaljujući našim roditeljima, ali je veoma komplikovano reći da je ona slična njihovoj genetskoj slici - kaže Edvard Čuong, genetski biolog sa Univerziteta Kolorado.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.