· · Komentara: 0
EPIDEMIJA

Psihijatar Ivana Stašević Karličić otrkriva KOJI su ljudi skloni DEPRESIJI

Ako ste zbog aktuelne pandemije prepadnuti "nasmrt", rizikujete da obolite od anksioznosti, upozorava psihijatar Ivana Stašević Karličić.

1612346903_Depositphotos_413917542_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

A, ukoliko ovaj psihički poremećaj ne prepoznate na vreme i ne lečite, problem može samo da se pogoršava. Psihijatar Ivana Stašević Karličić, direktorka bolnice "Dr Laza Lazarević" kaže da kada je o patološkoj zabrinutosti i uplašenosti reč, čuveni izraz "prepasti se nasmrt" nije samo stilska figura:

Pročitajte još: Plašili su nas jajima, a sada priznaju da su POGREŠILI! Evo šta je prava ISTINA

- Anksiozni poremećaji, dovode do velike patnje pacijenta i onesposobljavaju ih u svakodnevnom funkcionisanju. Osim toga, anksiozni poremećaji vremenom progrediraju i tako povećavaju rizik od razvoja drugih mentalnih poremećaja, najčešće depresije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Takođe, oni imaju i veliku ulogu u razvoju i prognozi telesnih bolesti, u prvom redu infarkta miokarda, čak i iznenadne smrti - kaže psihijatar.

Emocije ometaju život?
Ukoliko nas ove emocije ometaju u svakodnevnom funkcionisanju i ne dozvoljavaju nam da ispunimo svoje profesionalne, lične i porodične obaveze, u pitanju je anksiozni poremećaj. U njih se ubrajaju agorafobija, socijalna fobija, druge specifične fobije, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj.
Kada emocije postanu prenaglašene...

S obzirom na to da su osećanja poput straha, brige i napetosti normalne emocije u uslovima bilo koje ugroženosti, pitanje je kada one postaju prenaglašene.

- Ukoliko percipirana pretnja nije stvarna ili je reakcija na nju neproporcionalna, govorimo o patološkoj anskioznosti - kaže dr Stašević Karličić.

Pročitajte još: Osam namirnica koje će "pojesti" kilograme

Ko potraži stručnu pomoć trebalo bi da zna da su za izlečenje potrebni vreme i strpljenje.

Kada je neko spreman da se leči - izlečiće se!

- Anksiozni poremećaji se leče dugotrajnom primenom lekova iz grupe antidepresiva, dok se benzodiazepini koriste za kratkoročno smanjenje napetosti i trebalo bi ih primenjivati što kraće, zbog rizika od nastanka zavisnosti - kaže naša sagovornica. - Pored toga, sastavni deo tretmana su kognitivno-bihevioralna terapija, savetovanje, psihoedukacija o anksioznosti i anksioznim poremećajima, vežbe za suočavanje sa anksioznošću u realnim životnim situacijama i upotreba priručnika za samopomoć. Što je osoba koja se leči spremnija da pomoć prihvati i disciplinovanija u tretmanu, lečenje je uspešnije.

Prvi simptomi
Osim napetosti, strepnje i straha, ovaj poremećaj prate i strah od gubitka kontrole, loša koncentracija, glavobolja, loša ocena drugih ljudi, znojenje, suva usta, napetost mišića, dijareja...
Neki imaju genetsku sklonost i češće obolevaju.

Zbog genetske sklonosti neki ljudi češće obolevaju od anksioznosti, ali ona može da bude "skopčana" i sa stresnim životnim događajima.

Pročitajte još: Psiholog Marina savetuje: Šta uraditi kada on kaže da mu "TREBA PROSTORA"?

- Opšta i specifična otpornost u stresnim situacijama, kao i uspešnost u konfrontiranju sa njima, zavise od brojnih karakteristika ličnosti i drugih činilaca, kao što su: pol, uzrast, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, kognitivne i afektivne karakteristike, kao i psihološka organizacija ličnosti - napominje dr Stašević Karličić. - Uspešnost suočavanja sa stresnim situacijama zavisi i od stepena samopouzdanja i niza sposobnosti, uključujući sposobnost brze i realne procene situacije i sopstvenih mogućnosti..

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.