Oglas
· · Komentari: 0
RAZOTKRIVENO

Otkriveni novi detealji o Stounhendžu: Sada je jasno zašto je kamen za gradnju dovlačen iz Velsa!

Tim istraživača ustanovio je da drevni neolitski kompleks u ravnici Solsberija poseduje neverovatne muzičke karakteristike i da kamenovi, kada se udare, emituju tonove nalik na zvona, bubnjeve i gongove. Znanja iz akustike najverovatnije su služila u ritualima radi menjanja svesti učesnika, a tragovi udaraca na kamenu su vidljivi i danas.

Tim-strucnjaka-testirao-je-muzikalnost-kamenja-u-Stounhendzu-pomocu-udaraca-kvarcnim-cekicem.png
Foto: arhiva Novosti
Oglas

Stounhendž ne samo da je bio preistorijska astronomska opservatorija i kalendar u kamenu, a pre svega veličanstveni i još uvek neobjašnjivi građevinski poduhvat ljudi iz mlađeg kamenog doba, nego i dalje iznenađuje naučnike.

Pročitaje još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu

Tim istraživača sa Kraljevskog koledža za umetnost iz Londona i arheologa iz univerziteta u Bornmutu i Bristolu sproveli su eksperimente na tom lokalitetu i utvrdili da se po kamenju Stounhendža bukvalno može svirati kao na nekom gigantskom ksilofonu! Zavisno od mesta na kojem se nalazi, ono daje različite tonove koji podsećaju na zvona, bubnjeve ili gongove, a iz centra se šire uspravni zvučni talasi i prenose note na daljinu, tako da se ova „muzika“ može, pojačana, čuti i na udaljenosti, širom neolitskog kompleksa!

Džon Vozenkrof je svirao
Foto: Arhiva Novosti
Muzika se čuje širom neolitskog kompleksa.

Da bi se takav ton „izvukao“ iz kamena, potrebni su prilično jaki udarci po njemu, i naučnici su, radi njegove zaštite, to činili preko specijalnih pločica, koristeći kvarcni čekić. Ali, kako su uočili, nisu u tome bili prvi, jer na megalitima postoje jasno prepoznatljivi tragovi udaraca iz drevnih vremena, što znači da su ga sveštenici i šamani koji su rukovodili ritualnim ceremonijama, još tada koristili kao „zvučnu kutiju“. Kombinovanim sa plesom i psihodeličnim napicima, možemo samo da pretpostavljamo kako su delovali na okupljenu masu.

Kamen dovlačen iz Velsa
Vodećim istraživačima, Džonu Vozenkroftu i Polu Devereu,  postalo je jasno zašto je kamen za gradnju Stounhendža dovlačen iz Velsa, sa 200 milja udaljenosti, jer su, tragajući za geološkim uzrocima fenomena, utvrdili da upravo stene na tom nalazištu proizvode takav zvučni efekat.

Izmenjena stanja svesti

Akustička arheologija ili arheoakustika je relativno nova naučna grana koja se bavi „osluškivanjem prošlosti“ – interdisciplinarnom studijom koja nastoji da stekne nove informacije o drevnim kulturama, proučavajući akustiku na određenim mestima i rekonstruišući zvuke koje su ljudi u davna vremena mogli tamo da čuju. Dr Rupert Til, profesor muzike na Odseku za muziku i dramu Univerziteta u Hadersfildu, još desetak godina ranije, sa timom eksperata, proučavao je akustiku Stounhendža u okviru projekta čiji je cilj bio da se pronađu dokazi da je on bio deo namernog akustičkog dizajna.

Hram je građen akustično, sa trilitonima i megafonom u sredini, a građeni su za posmrtne rituale.

Utvrdili su da unutar kompleksa postoje veoma izraženi zvučni efekti i da trilitoni (horizontalno

Ovako se zvuk širi
Foto: Arhiva Novosti

položene grede) u centru čine neku vrstu „megafona“ od kojeg se zvuci šire i pojačavaju. Oni su bili deo ritualnih aktivnosti i teorija profesora Majka Parker Pirsona  bila je da je Stounhendž pre bio pre mesto za mrtve nego za žive, kao centar za sahranjivanje i ceremonije vezane za taj čin.

Drugi misle da se tu jelo, pilo i uz rituale menjala stanja svesti.

Drugi naučnik, britanski arheolog i profesor Univerziteta u Bornmutu, Timoti Darvil se suprotstavio Parker Pirsonu, opisujući Stounhendž kao mesto isceljenja, pri čemu je akustika, svakako, uz muziku, ples, jelo i piće, kroz dovođenje prisutnih u izmenjena stanja svesti, imala značajnu ulogu. Teorije se, smatraju mnogi, zapravo ne isključuju, jer su pogrebni rituali imali cilj da se uspostavi komunikacija sa preminulim precima i bogovima, koja će, kroz postizanje transa, dovesti do duhovnog i fizičkog isceljenja!

Arheologija zvukova

Aron Votson, arheolog
Foto: Arhiva Novosti

Dr Aron Votson od 1995. godine bavio se pitanjem kakva je preistorijska muzika mogla da bude?

Rog, bubanj i vetar.

NJegova terenska istraživanja, unutar i van megalitskog kruga, otkrila su da se arheoakustičkom metodologijom može, pomoću netaknutih delova spomenika, utvrditi koji instrumenti su bili korišćeni.

Pročtiajte još: Dobro pogledajte ovu DUGMAD i ako ih na nečijim rukama VIDITE, znaćete ko je taj ČOVEK

Pomoću roga i bubnja zaključio je da, čak i danas, vetar ili bubnjevi, zbog „čudne akustike Stounhendža“, mogu da generišu, na primer, bas-notu na 47 herca. Međutim, problem sa akustičkim osobinama ovog megalita nije samo u njegovom sadašnjem stanju, nego i okruženju koje se razlikuje od onog od pre tri hiljade godina, jer se u prostoru mešaju zvuci automobila sa autoputa, preletanja aviona i svega onoga čega tada u prirodi nije bilo, a danas otežava izradu preciznog akustičkog modela Stounhendža.

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas